Црквена звона новоизграђеног храма светог Поркопија на Црквини у Бјелосављевићима огласила су се у суботу првог октобра када је Његово високопреоствештенство митрополит дабробосански Хризостом освештао ову српску богомољу, те служио прву Свету архијерејску литургију. Обраћајући се великом броју православних вјерника Владика Хризостом је поручио да ово мјесто свједочи историјском трајању нашег народа на овим просторима које спаја тугу прошлости и радост садашњости.
• Није лако градити цркву, јер се мора у потпуности посветити, човјек, заједница, народ да би био храм Божији. Прошла су тешка времена молитве, чежње, чекања и надања да се у овом селу подигне храм Божији, који је спона прошлости, садашњости и будућности. Изграђена је на мјесту названом Црквине по древној цркви коју су подигли племенити Павловићи, а срушена је доласком Турака у средњем вијеку- истакао је Хризостом.
Он је нагласио да се и након низа тешких времена за Србе и забрана изградње православних храмова, десило да је управо савремени српски човјек и народ, желио и чезнуо да се овдје подигне црква. Уз благодат Божију, труд породице Зековић, по аманету и тестаменту оца Миодрага и вјерника овог краја, подигнута је црква Светог Прокопија.
Митрополит Хризостом је додијелио Златни орден свештеномученика Петра митрополита сарајевског и дабробосанског Данијели Зековић, кћерки Миодрага Зековића, а њеној сестри Дајани Плакаловић Сребрни орден свештеномученика Петра митрополита сарајевског и дабробосанског, за несебичну љубав и материјалну подршку у изградњи храма.
• Хвала свим људима добре воље, куму Рељи Плакаловићу, народу Романијског краја што се удружио како би се изградио овај свети храм. Желим да споменем свог оца који је и зачетник ове идеје и надам се да је поносан на нас и да ће храм донијети само радост овом крају- поручила је Данијела Зековић, једна од три кћерке Миодрага Зековића.
Александару Димитрову из Бона у Њемачкој, чији су коријени са мајчине стране од породице Ђуровић уручен је сребрни орден свештеномученика Петра митрополита сарајевског и дабробосанског.
• Изградњом овог храма испунила ми се животна жеља да учествујем у стварању једне богомоље у близини темеља некадашње цркве и на мјесту мојих предака. Као вјерник, поштовалац икона, донирао сам иконостас и на тај начин уградио своју породицу, своје потомство у православље. Дугујем захвалност људима овог краја а посебно ујаку Жељку Ђуровићу за залагања и учешће- навео је Димитров.
Према ријечима начелника општине Соколац Милована Бјелице, на иницијативу вјерника, Српске православне цркве уз подршку локалне заједнице 2018. године почела је изградња.
• Мени је задовољсто да присуствујем још једном подухвату народа са ових простора. Прије четири године смо почели изградњу храма на иницијативу породице Зековић, уз благослов Неговог високопреосвештенства миторполита дабробосанског Хризостома. Жеља која је вијековима живјела за обнову храма међу вјерницима је испуњена уз подршку локалне заједнице, становништва соколачке општине и шире- додао је Бјелица.
Црквени одбор ове четири године градње чинили су: Мића Зековић, Жељко Ђуровић, Грујо Караџић и Момир Зековић који је рекао да мјештанима Бјелосављевића овај храм значи много, јер су обновили цркву која је на мјесту Црквине постојала још у 16. вијеку, те изразио задовољство што су данашње генерације успјеле оно што многе прије њих нису, да оставе завјет својим потомцима да чувају своју светињу.
Када је прије четири године кренула изградња осјећао сам потребу да се активно укључим и ангажујем рекао је Жељко Ђуровић.
• Велика жеља мог покојног оца била је, својевремено је и предлагао, да се на Црквини изгради, односно обнови, црква. Сада када смо завршили радове и освештали храм, осјећам велико задовољство, јер ће он бити мјесто на којем ће се окупљати народ Гласинца и Романије– поручио је он.
Архијерејске похвалнице додијељене су Управи града Источно Сарајево и управи општине Соколац, те Зорану Подинићу са Сокоца и протојереју ставрофору Илији Чупићу.
