У продавницама на подручју Сарајевско-романијске регије већ се осјети значајна несташица млијека, а према неким показатељима ускоро би могло доћи до великог раста цијена. Предсједник Удружења произвођача млијека „Благо Романије“ из Сокоца Саша Каповић казао је да су одавно упозоравали на овакву ситуацију, и да је крајње вријеме да се реагује како би се спасио домаћи мљекарски сектор.
– Од почетка пандемије смо упозоравали да ће доћи до несташице млијека али су наше сугестије занемарене јер је било доста млијека увезеног из околних земаља. Упозоравали смо и да су сви инпути за производњу поскупили а да је откупна цијена млијека и даље иста. Овом стању су највише допринијели откупљивачи који већ дуже вријеме држе исту откупну цијену млијека, с тим да су поједине мљекаре увеле лимит па имају различите цијене за различите количине. Навешћу податак да је прошлог мјесеца откупна цијена 1 литра млијека за произвођаче до 1.000 литара била између 0.60 и 0,63 КМ, а да је цијена литра сурутке која је нуспроизвод при производњи сира у радњи 1.20 КМ. Овакво стање отежава рад мљекарског сектора и уништава мале произвођаче, сматра Каповић.
Каповић истиче да је да је већина сировина поскупила, па да самим тим мора доћи и до раста цијена млијека, како би се одржала домаћинства која производе млијеко, те да је рјешење за ову ситуацију оснивање мљекаре, како би одржали производњу и овом сировином снабдијевали становнике Сарајевско-романијске регије, али и шире.
– Подстицајима општине и уз помоћ Града Источно Сарајево одржали смо ниво грла и можемо рећи да је код нас мљекарство у благом порасту. Ове године смо имали неповољне временске услове, бројна поскупљења па се надамо нешто вишој откупној цијени млијека како произвођачи не би дошли у прилику да морају да продају грла или послују у минусу, јер је то једини начин да се одржи мљекарски сектор. Сматрамо да у случају дуже несташице можемо произвести довољне количине млијека да снабдијевамо Град Источно Сарајево, Хан Пијесак, Рогатицу, Соколац, али и шире. Једино рјешење за Град Источно Сарајево и одрживост нашег сектора је да се формира мљекара у којој ће произвођачи имати 51 одсто удјела капитала, како би могли да прате цијене свих инпута на тржишту, да према томе формирају цијену и екстра профит упућују директно произвођачима. Мљекарски сектор је одржив једино на такав начин и то можемо видјети на примјеру земаља Европске Уније, казао је Каповић.
Ниска откупна цијена млијека, скупља храна за животиње и сушна година, само су неки од разлога који су бројне сточаре у Републици Српској присилили на смањење броја крава, што за резултат има и смањење производње млијека. Ситуација је тешка јер несташица млијека није актуелна само у Босни и Херцеговини него и у околним земљама, те земљама Европске Уније, па је неопходно да се на вријеме нађе рјешење за овај проблем, да се подрже домаћи пољопривредници, како не би дошло до смањења производње млијека.
