Иако се за председника РС бори 31 кандидат, прогнозе су такве да ће изборна утакмица бити најзанимљивија између Милорада Додика (СНСД) и Јелене Тривић (ПДП) за функцију председника Републике Српске
У Босни и Херцеговини у недељу се одржавају општи избори, једни од најкомплекснијих избора у свету. Бирају се чланови Председништва БиХ и заступници у Парламентарној скупштини БиХ, заступници у парламентима ентитета Република Српска и Федерација БиХ, затим заступници у скупштинама десет кантона у Федерацији БиХ, као и председник РС.
О величини и сложености ових избора говоре и подаци Централне изборне комисије БиХ да ће се на гласачким листићима наћи 127 политичких субјеката, од чега су 72 политичке странке, 38 коалиција и 17 независних кандидата. На листићима ће укупно бити 7.257 кандидата.
Борба
Сваки бирач ће добити по четири изборна листића. И у Федерацији и у Републици Српској гласа се на државном нивоу и бирају се чланови Председништва БиХ и делегати Парламентарне скупштине БиХ. Потом на ентитетском нивоу, они који живе у Федерацији бирају чланове парламента, као и скупштине једног од 10 кантона у којем живе, а на које је Федерација подељена. Република Српска за то време бира председника и потпредседника, као и посланике Народне скупштине РС.
Ови избори се унапред проглашавају за неизвесне и веома важне за даљи политички живот БиХ. Иако се за председника РС бори 31 кандидат, прогнозе на основу анкета су такве да ће изборна утакмица бити најзанимљивија између Милорада Додика (СНСД) и Јелене Тривић (ПДП) за функцију председника РС. Додик јесте фаворит, као и Жељка Цвијановић за српског члана Председништва БиХ. И њиховој СНСД дају се највеће шансе у трци за парламент РС.
Посебно занимљива борба прогнозира се у табору Бошњака и Хрвата на територији Федерације БиХ, која је једна изборна јединица. За бошњачког члана Председништва постоје три кандидата: Мирсад Хаџикадић (Платформа за прогрес), Бакир Изетбеговић (СДА) и Денис Бећировић (Уједињени за слободну БиХ). Изетбеговићева СДА је у последњих 25 година готово непрекидно на власти и сада опозиција први пут иде са идејом удруживања око једног кандидата – Дениса Бећировића из Социјалдемократске партије. За хрватског члана Председништва БиХ такмиче се само два кандидата (на прошлим изборима 2018. било их је пет) – Борјана Кришто (ХДЗ) и Жељко Комшић (ДФ).
Шансе
Дипломата и економски стручњак Драшко Аћимовић каже за Курир да ће ови избори у БиХ бити кључни за улазак у законске оквире функционисања власти.
– Или ће се то десити или ће се наставити блокаде. У све су се умешале и стране обавештајне службе, што ове изборе чини јако неизвесним. Највећи проблем БиХ је дводомни парламент и тај систем је извор тешкоћа у функционисању, односно блокади власти. То не може функционисати у БиХ и сви проблеми се дешавају због тога што Дом народа може да блокира све одлуке, а то не одговара ниједном народу. Оно што ћемо добити после ових избора биће то да, ако хрватска страна буде опет хтела да блокира, Федерација на пример 12 година нема власт, а то штети и РС.
Говорећи о изборним прогнозама, наш саговорник оцењује да је у овом тренутку најмање неизвесности у избору за чланове Председништва БиХ.
– За српског члана Жељка Цвијановић, према свим анкетама, води испред Шаровића. У бошњачком делу је борба између Бакира Изетбеговића и Дениса Бећировића. Предност је на страни Изетбеговића, посебно после прошлонедељне дебате, у којој је оставио бољи утисак од Бећировића. За трећег члана боре се Борјана Кришто и Жељко Комшић. Прогнозе и законитост су такви да су се Комшићу значајно повећале шансе лошим наступима Бећировића. У избору за председника РС, главна борба се води између Додика и Тривићке, и ту ће се све решавати јер, ако Додик изгуби, све ће се на том делу променити. Тренутно су раме уз раме – објашњава Аћимовић.
ЧИЊЕНИЦЕ
* БиХ има два ентитета – Федерацију БиХ и Републику Српску
* БиХ има три председника – по једног из редова Бошњака, Хрвата и Срба, као три конститутивна народа
* Закон је ограничио број узастопних мандата у извршној власти БиХ, тако да функционер после два везана мора да паузира један, па може опет да се кандидује
Ко и како бира
У РС бира се српски члан Председништва БиХ и за њега гласају Бошњаци, Хрвати и Срби и остали који живе у том ентитету. У Федерацији БиХ се бирају хрватски и бошњачки члан Председништва БиХ. Хрвати, Бошњаци, Срби и остали не могу гласати за оба члана колективног шефа државе, већ гласају или за Хрвата или за Бошњака. За посланике у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, који се састоји од 42 посланика, грађани из Федерације бирају 28 посланика са листа за изборне јединице у овом ентитету, а бирачи из РС бирају 14 посланика. Посланике Скупштине РС (83) бирају грађани који су у бирачком списку РС, док Представнички дом Парламента ентитета Федерација БиХ, који се састоји од 98 посланика, бирају регистровани за гласање у Федерацији БиХ.
Кандидат који добије највећи број гласова биће изабран за председника РС, а два кандидата који се по броју освојених гласова налазе на другом и трећем месту биће потпредседници. У Федерацији БиХ се пак индиректно бирају председник и потпредседници.
