Успостављање Дана српског јединства, слободе и националне заставе као националног празника васколиког српског народа јако је важно, јер је то путоказ и предуслов за изградњу колективне културе памћења која у наредном периоду мора бити изграђивана на принципу један народ – једна култура памћења, рекао је историчар Драга Мастиловић.
– Пребиловачки и сурдулички мученици, Јасеновац и Косово, Кајмакчалан и Мојковац, Книн и Неготин, Сент Андреја и Крф, све је то дио наше колективне културе памћења коју једнако морамо изграђивати и његовати у свим српским крајевима и свим српским домовима без обзира гдје се они налазили – наводи Мастиловић, који је декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.
Српска православна црква, истиче он, као и епска традиција вијековима су били стожери који су изграђивали и његовали нашу културу памћења, држали неугаслим немањићка кандила, а главу народа усправном и у најтежим временима и на свим српским просторима.
Према његовим ријечима, зато су сви непријатељи српског народа кроз вијекове настојали да униште или макар расточе управо те стожере националног окупљања и прибирања, а то раде и данас.
– Због тога, култура памћења мора постати наш национални државни пројекат, а не ствар ентузијазма појединаца и група. Зато је дан српског јединства, слободе и националне заставе важан стожер националног окупљања и очувања националне свијести – поручује Мастиловић.
Он додаје да не треба да брине ни то што ће недобронамјерни у томе опет видјети „великосрпски пројекат“ јер, од када је аустроугарски окупатор смислио ту флоскулу, сви који су кретали да униште српски народ, посебно у рубним подручјима српског етничког простора, користили су баш ту флоскулу као изговор.
Владе Републике Српске и Србије одлучиле су да Дан српског јединства, слободе и националне заставе заједнички празнују 15. септембра, на дан када је 1918. године почео пробој Солунског фронта.
