Европа доживљава најгору сушу у протеклих 500 година, а готово двије трећине континента је у стању приправности или упозорења.
Подаци су ово агенције Европске уније. Узроке виде у климатским промјенама, а како ће се све то одразити на већ постојећу кризу у Европи, одговор ријетки могу само да претпоставе.
Пољопривредници у Њемачкој кажу да би жетва могла бити смањена за 30 или 40 одсто. Италијански, да ће производња поврћа и воћа бити мања за трећину, а жетва риже за 30 одсто.
– Ситуација је трагична, јер говоримо о губитку од скоро 60 одсто. Ови губици још нису дефинитивни јер поред проблема са сланом водом имамо и проблем великих врућина, тако да не можемо Не знам да ли ће биљка пиринча моћи направити клас, а самим тим и зрно пиринча сазрети. Сходно томе, жетва 2022. је у опасности – каже Елиса Морето, узгајивач риже, Италија.
У проблемима и пољопривредници у Енглеској. Тамо су суше натјерале фармере да за исхрану стоке већ сада троше оно што су спремили за зиму. Приноси усјева много мањи, а вода у резервоарима недовољна за наводњавање.
– Имамо довољно воде у овој земљи али она није на правом мјесту. Због тога су потребна улагања како бисмо је имали тамо гдје треба, за људе, храну али и стоку. Ово није посљедња суша, зато Влада треба да се позабави овим проблемом – навео је Давид Ексвуд, потпредсједник Националне уније фармера, Енглеска.
Приноси кукуруза мањи за 16 одсто од петогодишњег просјека. Исто је и са приносима соје и сунцокрета. Према процјенама, више од 60 одсто Европе погођено је сушом или ће бити. У Бриселу, осим констатовања очитог, изгледа немају рјешење.
– Најновији билтен о мониторингу усјева истиче да изузетно вруће и сухе временске прилике у великим дијеловима Европе и даље значајно смањују изгледе за приносе љетњих усјева. И рекли смо то раније, чини се да је тренутна суша најгора од најмање 500 година – тврди Јоханес Барке, Јоханнес Бахрке портпарол Европске комисије.
Ни прогнозе климатолога нису оптимистичне.
– Модели указују да нас чекају све топлије зиме са доста мање снијега, и то може бити бојазан за следећу годину у случају да зима буде доста топлија са мање снијега доста падавина уз високе температуре онда можемо очекивати још јачу сушу сљедећих година – сматра Горан Трбић, климатолог.
Суша је код нас највише утицала на род кукуруза, па се очекују мањи приноси за 30 одсто. Системи за наводњавање, неопходни у будућности, како у Европи, тако и код нас. Тога свјесни и надлежни.
– Сваки пољопривредни произвођач који набави систем за наводњавање има поврат има поврат од 30 одсто за ту инвестицију. Такође министарстви обезбјеђује 50 одсто од премије осигурања, ако се осигура усијев – навео је Борис пашалић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.
Онај ко се пољопривредом озбиљно бави и од тога живи, поред неопходне механизације, без система наводњавања тешко да ће до очекиваних приноса.
У истим проблемима и наши, као и пољопривредници Италије, Њемачке и много развијенијих земаља. И неће само они бити на штети, јер оно што преостане на њивама – дупло ћемо плаћати у продавницама и тржницама.
