Вјерници Српске Православне Цркве данас славе и СВЕШТЕНОМУЧЕНИКЕ Прокла и Иларија.
Ови мученици беху родом из Калипте у Азији, и Прокл беше стриц Иларију. Пострадаше у време Трајаново. „Каквога си рода?“ упита судија Прокла. Прокл одговори: „род је мој Христос, и надежда моја Бог мој“.
Кад му судија припрети мукама, Прокл рече: „Кад се ви бојите да преступите заповест цареву, да не би пали у кратковремене муке, колико се тек ми хришћани бојимо преступити заповест Божју, да неби пали у вечне муке!“
Када Прокла мучише, тада Иларије приступи судији и рече: „и ја сам хришћанин“. После многих мучења, обојица бише на смрт осуђени, и то: Прокла распеше на крст, а Иларију одсекоше главу мачем. И одоше оба у радост Господа својега.
Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: њиховим молитвама спаси душе наше.
Икона Пресвете Богородице Тројеручице
Икона Тројеручица је, према предању, исцелила руку Светог Јована Дамаскина када му је она одсечена по заповести дамаског калифа. Свети Јован Дамаскин се, наиме, како писмима тако и речима борио против иконобораца, али је међутим био оклеветан и неправедно кажњен.
Исцелила га је Пресвета Богородица, док се пред овом њеном иконом ожалошћен молио. Он је из благодарности за учињену милост придодао њеном лику трећу руку, по чему је она добила име Тројеручица.
Прочитајте још: Данас славимо Свету великомученицу Јефимију и блажену Олгу: На данашњи дан се догодило чудо!
Највеће чудо „Тројеручица“ чини у душама верних поклоника. Њен величанствени, девствени лик, пун умиљења и озбиљности, потреса срца побожних поклоника, утискује се тајанствено у целомудрену душу и води је духовном обновљењу.
Кроз присуство своје свете иконе, Пресвета Богородица, као многосажаљива Мајка, остварује највеће чудо – спасење у Христу своје деце. Њу као Мајку Божију треба синовски да молимо да ублажи бол, невољу и патњу свих, а посебно православних Срба, духовних потомака преподобног Симеона и светог Саве, свих оних који сузама и крвљу много пута до сада плаћају своје истрајавање у православној вери.
На крају, сетимо се и речи једне химне Богородици: „Сви јој се поклањамо, молећи се: не заборави сродничку припадност, Мати Божија, свих верних који поштују свети образ твоје иконе“.
