Фото: Pixabay

Научници већ неко вријеме знају да су врло високи људи изложени већем ризику од развоја неколико врста рака, али и стањима попут пукнућа аорте и плућне емболије. Додају да ни врло ниски људи не пролазе без одређених здравствених посљедица.

Висина појединцима може донијети бројне предности, али та привилегија има своју цијену. По новом истраживању натпросјечна висина повезана је с ризиком од настанка бројних болести, од проширених вена до оштећења периферних живаца.

Међународни тим истраживача повезао је висину, у генетском и физичком смислу, с присутношћу више од хиљаду клиничких вриједности у више од 280.000 одраслих људи и тако потврдио сумње да би висина могла бити чинилац ризика за развој бројних болести, пише портал СциенцеАлерт.

„Користећи примијењене генетске методе, пронашли смо доказе да је натпросјечна висина одраслих повезана с више од 100 клиничких вриједности, међу којима су и стања која могу имати знатан негативан утицај на квалитет живота, попут периферне неуропатије, венских улкуса (рана на доњем дијелу ногу) које узрокује слаб проток крви кроз вене или хроничну венску инсуфицијенцију“, казао је главни аутор студије Сридхаран Рагхаван из медицинског регионалног центра Роцкy Моунтаин у САД-у, преноси Пословни.хр.

„Закључили смо да би натпросјечна висина могла бити досад непрепознат фактор ризика за развој одређених здравствених стања код одраслих.“

Научници већ неко вријеме знају да су врло високи људи изложени већем ризику од развоја неколико врста рака, али и стањима попут пукнућа аорте и плућне емболије.

Додају да ни врло ниски људи не пролазе без одређених здравствених посљедица. Они су склонији срчаним болестима, можданом удару, болестима јетре и поремећајима менталног здравља.

Још увијек није јасно јесу ли ове здравствене потешкоће директно повезане са самом висином или су резултат других вањских чинилаца као што су лоша прехрана и штетни социолошко културолошки утјецаји, који такође могу утицати на нечији стас.

Научници су у овој анализи користили генетске податке из клиничких записа више од 200.000 одраслих бијелаца и 50.000 одраслих афроамериканац из америчког програма за ратне ветеране.

Користећи методу повезивања гена с присутношћу болести, тим стручњака покушао је повезати више хиљада генетских варијација за које се зна да утичу на висину човјека, с више од хиљаду симптома повезаних с разним болестима.

Слично поређење направљено је и с измјереном висином, која је у просјеку износила 176 центиметара.

С обзиром на то да се у ранијим истраживањима, која су користила сличне методе, проучавало само педесетак знакова и пуно сиромашнија генетска база података, ово истраживање сматра се досад највећом студијом те врсте.

Њени резултати иду у прилог ранијим подацима истраживања која су открила да су високи људи мање подложни кардиоваскуларним стањима попут хипертензије, хиперлипидемије и коронарне болести срца, али су истовремено склонији фибрилацијама атрија и проширеним венама.

На попис стања којима су склонији високи људи додали су инфекције коже и костију и периферну неуропатију – врсту оштећења живаца екстремитета.

Научници су у склопу овог истраживања у обзир узели и улогу коју би у свему могао одиграти спол. Открили су да су високе жене склоније астми и неспецифичним поремећајима периферних живаца од високих мушкараца.

Повезивање чвршћих веза између гена за висину и различитих патолошких знакова смањује могућност да за болести можемо окривити вањске чиниоце или пак утицај тјелесне тежине, али и даље не објашњава на који су начин гени за висину повезани с настанком болести.

Даљња истраживања могла би нам открити ту повезаност, биохемијске реакције и начине на који је физичка висина повезана с функционалношћу тијела.

Не можемо утицати на нашу висину, али разумијевање утицаја који би она могла имати на наше здравље засигурно ће нам помоћи да направимо све што можемо да бисмо смањили те ризике.

Истраживање је објављено у часопису PLOS Genetics.