Европска унија пооштрава директиву о минималној плати – већ у уторак, 7. јуна, могао би да буде потписан политички договор о мjери изгласаној у Европском парламенту прије скоро годину дана, чији је циљ да гарантује приходе који могу да обезбиједе пристојан животни стандард за раднике и њихове породице у свим земљама Европе.
До данас, закон о минималној плати не постоји само у Италији, Аустрији, Кипру, Данској, Финској и Шведској.
Према посљедњим подацима Евростата (Канцеларија за статистику Европске уније), минимална плата у Европи се креће између 332 евра месечно у Бугарској до 2.257 евра у Луксембургу.
У Француској, у којој је у току галопирајућа инфлација, минималац се повећао три пута (укупно за 5,9 одсто), а синдикат који штити права радника бори се за то да достигне 2.000 евра месечно.
У Шпанији је минимална плата достигла 1.000 евра за 14 мјесечних прихода, док је у Португалији синдикат тражио повећање са 705 на 800 евра. У Италији, без обзира на захтјев Европе и без обзира на огромну инфлацију те дугове које земља има усљед пандемије и руско-украјинског сукоба, политичари су подијељени по том питању.
Колика је годишња просјечна зарада Европљана?
По посљедњим прорачунима, Швајцарци у просјеку зарађују више од запослених у другим земљама: 67.658,78 евра годишње, што је троструко више од просјечне зараде Италијана, док Исланђани, Норвежани и становници Луксембурга у просјеку зарађују око 40.000 евра годишње.
Просјечна годишња плата у Њемачкој је око 31.000 евра, Французи у просјеку зарађују око 21.000 евра, баш попут Италије и Шпаније, од којих мање зарађују Румуни, Летонци, Мађари и Хрвати – мање од 10.000 евра годишње.
Према посљедњим анализама Организације за економску сарадњу и развој, која је узела у обзир кретање средњих примања у Европи у посљедњих 30 година, Италија је на незавидном мјесту у односу на остале земље и такође је једина земља у којој се плате смањују умјесто да се повећавају.
Италије је тако доживјела смањење плата за 2,9 одсто, за разлику од Шпаније у којој су оне порасле за 6,2 одсто, Холандије са порастом од 15,5 одсто, Француске са 31,1 одсто и Немачке гдје су цијене порасле за 33,7 одсто.
На листи десет земаља чији запослени имају највећу просјечну зараду налазе се: Швајцарска са 4.900 евра мјесечно, затим Данска – 3.914 евра, Норвешка – 3.795 евра, Луксембург – 3.573 евра, Исланд – 3.221 евро, Аустрија – 3.104 евра, Ирска – 3.041 евро, Њемачка – 2.952 евра, Француска – 2.791 евро и Шведска са 2.770 евра.
Швајцарска је такође и лидер по квалитету живота, не само због високих плата већ и због сигурности, услуга у приватном и јавном сектору, те односу грађана према природном амбијенту.
Колико се зарађује у Италији?
По подацима Евростата, просЈечна годишња зарада Италијана је 21.462,62 евра што је око 1.533 евра мЈесечно за 14 плата. Ипак треба узети у обзир да немају сви радници 14 примања као и да се плате драстично разликују од југа ка сЈеверу земље.
Ова сума се такође мења када се упореде плате које примају мушкарци са платама жена: разлике су велике јер су жене које раде исте послове као и мушкарци мање плаћене од њих.
Износ се такође мИЈења и с обзиром на годиште запосленог и сектора у којима раде. По подацима INPS-а у Италији највише зарађују мушкарци између 55 и 59 година – њихова просЈечна годишња плата је око 32.000 евра, док они који имају између 60 и 64 године зарађују око 30.000, а особе преко 65 година зарађују око 22.514 евра годишње.
Подаци такође показују да млади између 20 и 30 година зарађују просЈечно око 11.456 евра годишње бруто, ако су мушкарци, и око 8.063 евра бруто ако су жене. Те суме расту са годинама, и у зависности од сектора рада. Прошле године плате су повећане у сектору банкарства за 7,5 одсто, као и у сектору финансија и осигурања, док су запослени у приватном сектору остали на 23.000 евра а запослени у јавном сектору на 33.500 евра бруто.
Најнижу плату, око 7.000 евра годишње примају пољопривредни радници и запослени у домаћинствима. Италија је изнад европског просЈека индекса сиромаштва радника. Наиме у овој земљи је сиромашно 11,6 одсто особа које раде док се тај процент у Европи зауставља на 9,2.
Да ли расту плате?
Због галопирајуће инфлације, плате расту у скоро цијелој Европи, осим у Италији у којој се, без обзира на огроман раст цијена, то није десило.
„У Еврозони је инфлација достигла 7,5 одсто, што ће довести и до пораста плата у овој години за 3 одсто“, изјавио је економиста и шеф Централне европске банке Филип Лејн, рекавши да се тако нешто није догодило у посљедњих десет година.
Тако да, ако је прошле године минималац у Француској био повећан три пута (укупно око 5,9 одсто) а синдикати су наумили да дођу до 2.000 евра, у Шпанији је таj износ достигао 1.000 евра, а у Португалији се очекује повећање са 705 евра на 800.
У Њемачкој, 85.000 радника челичана покушава да договори повећање од 8,2 одсто, док су запослени у хемијском и фармацеутском сектору добили укупну суму од 1.400 евра. Минимална плата ће порасти са 10 на 12 евра на сат а у Данској са 10 на 14 евра по сату како то тражи синдикат.
Генерални секретар Европске конфедерације синдиката Лука Висентини, објаснио је да су „минималне плате највеће у Њемачкој, Аустрији и Француској, али се тренутно ради и на великим кампањама у Белгији, Шпанији и Португалији и то на два фронта, штитећи најсиромашније категорије повећањем плата по закону и истовремено повећавајући плату сваки пут када дође до обнављања уговора“.
У Италији не постоји минималац
За разлику од највећег броја европских земаља, у Италији не постоји тзв. минимална плата и од 1990. године до данас плате су чак и смањене. Италијанске фирме су одбиле ревизију око повећања плата, Генерална конфедерација италијанске индустрије је рекла „НЕ“ захтјеву министра рада, а половина запослених у Италији чека обнову уговора.
Италијанска политика није у стању да се договори о законом стабилизованој минималној плати испод које је немогуће сићи и која узима у обзир трошкове живота и раст цијена. То би помогло свим оним радницима који су плаћени изузетно мало, нарочито младима.
С обзиром на инфлацију која је у мају достигла рекорд какав није виђен од 1986. године, минималац утврђен законом требало би да је приоритет у Италији, но нажалост то није тако.
Чак се ни сами синдикати не слажу око минималца, док једино Италијани имају јасне идеје. По недавном истраживању института за истраживање тржишта, 86 одсто испитаника жели да се уведе законски минималац.
И док је Европска унија на корак до политичког договора око директиве, европски комесар за економију Паоло Ђентилони изјавио је за дневни лист Ла Стампа да је куповна моћ с обзиром на плате драматично смањена.
„Повећање разлика у сталежима постаје огромно тако да то не смије да буде игнорисано и потребно је донијети и у Италији закон о минималцу којим ће бити гарантована права радника. Потребно је и подићи таксе великим мултинационалним компанијама које излазе као побједници из овог кризног периода, прво пандемија а сада рат“, рекао је Ђентилони.
Порез на плату
Једна од солуција било би и смањивање пореза на зараде који има велики утицај на италијанске плате, јер је разлика између бруто плате коју треба да плати послодавац и нето зараде која остаје запосленом астрономска.
Што се Европе тиче, на првом мјесту по порезу је Белгија са 52,6 одсто, затим Њемачка са 48,1 одсто, Аустрија са 47,8 одсто, Француска са 47 одсто и Италија са 46,5 одсто. Но, смањење пореза би италијанску владу коштало много. Уколико би дали радницима по 100 евра више сваког мЈесеца то би земљу коштало 16 милијарди евра.
Млади напуштају земљу, али како изабрати гдје отићи?
С обзиром на веома ниске плате у Италији и никакве перспективе за младе, биљежи се велики „одлив мозгова“, само у 2019. години земљу је напустило 70.000 људи. У посљедњих 10 година скоро пола милиона младих је напустило Италију да би нашло боље плаћене послове у другим земљама Европе. Ситуација је најтежа на југу где се највише и осјећа недостатак посла.
Вилијам Расел је креирао једну врсту дигитрона који се зове Salary calculator, који се базира на подацима Glassdoor-a на основу кога је могуће пронаћи информације о средњим платама за 36 врста послова, од наставника преко медицинских сестара, адвоката и запосленог у бару.
Све плате из 38 земаља по подацима ОЕЦД-а су прерачунате у доларе и фунте. На примjер, једна медицинска сестра у Португалији зарађује 14.000 долара док у Јужној Кореји зарађује 33.000, а у Америци 66.000.
И док информатичар који прави софтвер у Колумбији зарађује нешто мање од 15.000 евра у Швајцарској је његова плата 107.000 годишње. И мада је Швајцарска земља са највећом платом у Европи потребно је узети у обзир и многе друге ствари, а то су и трошкови живота у свакој земљи (какво је здравствено осигурање, да ли је потребно гријати већим дијелом године, какав је градски превоз и колико је удаљен посао од куће, да ли постоје нискобуџетни летови, има ли пијаца итд.).
На примјер, у Турској су трошкови живота врло ниски тако да су и плате ниске: уколико, како је то израчунао Quartz at Work, адвокат у Истанбулу зарађује мало, око 7.400 долара годишње то је, с обзиром на ниске трошкове живота у тој земљи, исто као да у Рејкјавику зарађује 64.000 долара годишње, преноси РТС.
