Пети Сабор старог српског пјевања „Пјевај, Романијо“, у организацији Културно-умјетничког друштва /КУД/ „Завичај“, који је данас одржан у порти Манастира Пресвете Богородице у Кнежини код Сокоца, окупио је више од 400 учесника изворних пјевачких група из Србије, Црне Горе и Републике Српске, а у програму су учествовали и гуслари, фрулаши и пјесници.

Након литургије у манастиру, обављен је чин ломљења славског колача, чиме је обиљежена крсна слава КУД-а „Завичај“ Свети цар Константин и царица Јелена.

Јереј Милан Ђукић поручио је да црква представља драгуљ гдје долазимо и гдје су долазили наши преци, да се моле Богу, јер све полази из светог Храма.

• Литургија је све оно одакле идемо и чему се враћамо. Литургија није ништа друго до једна заједница. Кроз пјевање, било литургијско или народно исказујемо најљепше емоције упућене Богу и народу. Како каже апостол Павле „Не будимо лијењи, него будимо огњени“ и управо са том једном ревношћу, вјером ми смо приступили Богу се молећи, али исто тако смо органоизовали овај дан, да не заборавимо ко смо и оно чему стремимо, а то је очување традиције. Његујући успомену на наше претке, ми се драга срца сјећамо њих кроз овакве догађаје- рекао нам је јереј Ђукић.

Овогодишњи Сабор пјевања начелник општине Соколац Милован Бјелица прогласио је отвореним те подсјетио присутне да се управо у Кнежини 1989. године одржао највећи Црквено-народни Сабор приликом 600 година од Косовске битке.

• Налазимо се на Романијском Косову, ово је мјесто прије свега добрих домаћина, који ће угостити и пријатеља и путника намјерника, простор који је много дао за стварање Републике Српске. Ако не знамо ко смо и како су наши преци дали своје животе, онда немамо будућност као народ. Зато велико хвала нашим пријатељима из свих крајева који подржавају овакве скупове и не дозвољавају да се традиција отргне забораву – истакао је начелник Бјелица обраћајући се присутним гостима.

Испред организатора КУД-а „Завичај“ предсједник Скупштине Драган Боровчанин је рекао да се обнавља историја из 1989. године када је у Кнежини били преко 100.000 посјетилаца. Данас је у посјети преко 40 пјевачких друштава, те бројни гости који желе бити дио овог културног народног догађаја.

Међу бројним учесницима, медијима се обратио и Драгољуб Стојановић предсједник пјевачке групе „Свети Ђорђе“ и предсједник Просвјете Ново Горажде.

• Долазимо јер нас веже дугогодишње пријатељство и очување српске изворне пјесме и осталих културних садржаја. „Свети Ђорђе“ уз нас иде: игра пјесма и весеље када стекнемо нове пријатеље. Доносимо дио нашег родног краја, дио српских обичаја. Уз игру, пјесму даљина је краћа, у туђини када се сретну браћа, јер и ми смо дио нашег родног краја и чувари обичаја. Док се пјесма ори за нас има наде од Аустралије до Канаде.

• Циљ овог окупљања је да отргнемо од заборава наше културно наслијеђе и да пренесемо на младе генерације све драгоцијено што се чува у српском народу и што је дио нашег националног идентитета, на тај начин се буди свијест грађана. Ова богомоља у Кнежини је упорише и снага нашег народа указујући на једини исправан пут љубави, мјере и толеранције – навео је Стојановић те позвао да присуствујемо најстаријој манифестација овог типа у Републици Српској која ће по деветнаести пут бити одржана у Порти Цркве Светог Ђорђа у Новом Горажду, у недјељу, 12. јуна 2022. године.

Из Херцег Новог дошао је Глоговац Илија, из Требиња Раденко Вујичић који је рођен на овим просторима.

• Љубав према овим крајвима, народним обичајима и народним ношњама гајим цијели свој живот, честитим и поштеним горштацима. Ту смо да видимо старо друштво. Пјесма нам враћа младост у сам организам. Постојимо више од 12 година. Имамо млађе јунире и сениоре, старије сениоре и ову генерацију нас најстаријих чувара- додао је Вујичић.

Велику помоћ у организацији ове манифестације пружили Министарство културе и информисања Републике Србије, општина Соколац, те бројни привредници који дјелују на подручју наше општине.

Рођена 27. априла 1988. године у Сокоцу. Након основне школе и гимнaзије, на Факултету политичких наука у Бањалуци, завршила студије новинарства 2011. године. Магистар новинарства од 2015. године. Запослена у Инфо центру од 2012.године.