Професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу Горан Масимовић рекао је синоћ на Палама на промовицији новог издања књиге „Дневник ратног хирурга“ доктора Миодрага Лазића да ово дјело она учи многим истинама, а једна од великих истина је о херојском и слободарском карактеру српскога народа.
Максимовић је подсјетио да је доктор Лазић у ратним годинама још од 1991. најприје у болници у Двору на Уни у Крајини, па затим од јесени 1992. године на сарајевском ратишту у болници на Илиџи урадио више од 3.500 ратних операција и то најтежег типа.
– То су били борци који су донесени са фронта са тешким ранама, на самрти, а он је са својим тимом правио чуда и невјероватне успјехе и резултате – изјавио је Максимовић након промоције књиге на Филозофском факултету на Палама.
Он је додао да су операције рађене у веома тешким околностима, да је болница на Илиџи била била у окружењу снајпера са муслиманске стране, затим и да је била изложена НАТО бомбардовањима, прекидима струје и свим другим невољама у ратним годинама.
Према његовим ријечима, дневник који је доктор Лазић оставио иза себе јесте свједочанство његових ратних година, великог мисионарског задатка који је урадио за српски народ.
Максимовић је подсјетио да је доктор Лазић знао рећи да је написао дневник зато што је имао потребу да у ноћним часовима из своје душе изнесе и ослободи све оно што се накупило током дана гледајући тешке примјере рањавања, умирања младих људи.
– Захављујући томе настала је књига „Дневник ратног хирурга“ која нас учи многим истинама, а једна од великих истина је о херојском и слободовном карактеру српскога народа. Једна од великих истина је да у великим геополитичким играма, интересима великих сила један народ мора бити усправан, да се бори за своја права, јер ако се преда онда нема краја понижењима, уништавању и то по читавом народу и његовом идентитету – навео је Максимовић.
Максимовић је истакао да је управо због тога доктор Лазић поносан на српске борце, на српски народ и да је на сарајевском ратишту, које је било једно од најтежих ратишта у историји српског народа не само ратова 90-тих година, посвједочио сва та страдања.
Према његовим ријечима, у дневнику је Лазић описао завршне дане и седмице боравка у Републици Српској када су послије Дејтонског споразума, сарајевски Срби морали да се иселе, а доктор је тада са тугом и болом у себи посматрао како се преноси не само имовина, него и гробови предака.
Лазић задужио српски народ вишеструко и у миру и рату
Максимовић је додао да се тако и завршава дневник неком врстом поруке „да никада не смијемо да заборавимо ту врсту страдања“, те да је доктор Лазић задужио српски народ вишеструко и у миру и рату.
Он је нагласио да је овај ратни дневник, обнављено издање ратног дневника које се први пут појавио 1996. године у издању Новинске агенције Републике Српске СРНА, само један каменчић у мозаику подсјећања на ову знамениту драгоцјену личност.
Промоција је одржана на Палама у оквиру манифестације „Дани Филозофског факултета“, а осим Максимовића говорили су и издавач Ненад Серафимовић и доцент Дејан Антић.
Доктор Миодраг Лазић је током деведесетих година прошлог вијека био ратни хирург добровољац у Републици Српској Крајини и Републици Српској. Као хирург учествовао је у пробоју коридора 1992. године, био је добровољац у раној болници „Коран“ на Палама и један од оснивача болнице „Жица“ у Блажују, на првој линији фронта у Сарајеву.
Хирург Лазић /65/ преминуо је 14. априла 2020. године у Нишу од посљедица вируса корона, а сахрањен 18. априла на нишком Новом гробљу.
