Година дана је прошла од како је основано Удружење „Романија“ у Београду које окупља људе са подручја општина Рогатица, Пале, Хан Пијесак и Соколац, који живе у Србији али гаје и његују посебна осјећања према свом завичају.
Током протеклог периода, реализоване су бројне активности и удружење се показало као веома функционално.
Предсједник Удружења „Романија“ Винко Пандуревић за „Инфо центар“ се присјетио да су док је био студент у Београду на Војној академији, одржаване „Романијске вечери“ које су организовали људи са ових простора.
– То је једно време функционисало и тада су била друга законска решења у погледу формирања удружења, односно невладиних организација. У међувремену, тај рад је утихнуо, људи су осетили потребу да се поново друже и одржавају међусобне везе са својим крајем. Идеја је потекла од Обрада Галавића, који је дуго времена у Београду, потиче из наше општине и успешан је привредник, као и још неколико људи, међу којима је и Милан Јоловић Легенда. Замолили су ме да ја будем председник, али морам признати да сам сматрао да ми нисмо дијаспора и да нема потребе да развијамо српску културу више од осталих људи. Показало се да су они ипак били у праву и да ми имамо неке специфичности по којима се препознајемо као Романијци, где год живели у свету. Удружење је основано 16. маја прошле године, за кратко време је заживело и релативно брзо смо завршили сву неопходну законску процедуру – навео је Пандуревић.
Када је у питању финансирање самог Удружења „Романија“ он истиче да је то увијек бољка код невладиног сектора.
– Ми смо непрофитно, недобитно удружење и не бавимо се дјелатношћу која може да оствари зараду, али нам закон не забрањује да учествујемо у одређеним конкурсима које су нека министарства у Влади Србије препознала као удружења од посебног интереса, а која су опет значајна за развијање и неговање традиције и културе свих етничких српских простора. До сада смо успели да имамо финансијска средства искључиво путем донација наших људи са ових простора који имају успешне фирме у Београду. Средства која тренутно имамо на располагању су довољна за наш ефикасан рад. Имамо појединце који су свесно прихватили да сваки месец, одређена новчана средства уплаћују на рачун удружења – додао је Пандуревић.
На оснивачкој Скупштини Удружења „Романија“ било је присутно око стотину људи и они су на неки начин сви оснивачи. Пандуревић сматра да су чланови и она лица која се нису формално учланила у удружење али стоје на располагању и све вријеме су присутни.
У наредном периоду, циљ је, како каже Пандуревић да удружење буде препознатљиво у мјесту оснивања и мјесту живљења, те да се формирају подружнице у неким другим градовима, као што је Нови Сад и Ужице јер наших људи не живи много у јужним и централним дијеловима Србије, више су оријентисани на западне дијелове, Војводину и Београд.
– План је да омасовимо удружење и да у сарадњи са начелницима локалних заједница видимо шта би у привредном смислу било ефикасно и добро да се уради на повезивању привредника из Србије и Београда и наше регије. Надам се да би у догледном времену стигли на позицију да се можемо договарати у вези неких озбиљнијих пројеката, као што је изградња фабрике, која би значајно побољшала живот људи на овом простору. Колико ћемо у томе успети, видећемо, одустајати нећемо – увјерио је Пандуревић и позвао све заинтересоване да погледају статут удружења и придруже им се, изнесу своје идеје и помогну у пружању разних видова подршке и помоћи, те констатовао да географско пријекло није никаква предност ни предуслов, него само жеља да се учествује у раду.
Према ријечима координатора Удружења „Романија“ за Републику Српску Милана Јоловића, циљ оснивања једног оваквог удружења је био да се сва интелектуална и економска снага наших људи у Београду искористи како би помогли локалној заједници, али и свим општинама Сарајевско-романијске регије.
– Као што је рекао на оснивачкој Скупштини удружења замјеник градоначелника Београда Горан Весић, у Београду живи преко 10.000 хиљада људи са нашег краја. Међу њима је велики број утицајних и моћних људи, од доктора, генерала, политичара и привредника који засигурно могу помоћи – нагласио је Јоловић.
Он је навео шта је све урађено током године дана под покровитељством удружења, а као најзначајније, најавио је у наредним данима додјелу рендгенског и ултразвучног апарата Дому здравља „Др Љубомир Ћеранић“ у Сокоцу.
– Омогућен је одлазак дјеце са комплетне Сарајевско-романијске регије на међународне фудбалске утакмице Црвене звезде и Партизана у Београд. Организовано је добровољно даривање крви за нашу суграђанку, а даваоци су били навијачка група „Делије“. Дониране су лопте за ФК „Гласинац 1936“, затим у извођењу истакнутих глумаца Београдског драмског позоришта изведена је представа „Јазавац пред судом“ у Сокоцу. Нешто, што је можда и најважније је да су соколачки Дом здравља у неколико наврата посјетили љекари специјалисте, који су бесплатно вршили прегледе заинтересованих суграђана – додао је Јоловић.
Осим што је координатор, Јоловић је и члан Иницијативног одбора за формирање Удружења „Романија“. Истиче да је био један од највећих покровитеља да се једно овакво удружење оснује, те да му није јасно зашто је дошло до престанка рада претходног удружења, или зашто послије завршетка рата све до сада није обновљено.
– Сваки проблем који неко има, било да је потребан љекарски преглед, држављанство или нека друга потреба, одмах се обраћамо удружењу и предсједнику Пандуревићу, који одмах убрза процес, јер сасвим је извјесно да је неке ствари лакше завршити преко удружења него као појединац – појаснио је он.
Он је истакао да је потребан радник у канцеларији удружења, за економске послове, те упутио позив студентима са ових простора који студирају у Београду да се јаве и добију запослење.
Поводом године дана од оснивања Удружења „Романија“, 3. јуна у свадбеном салону „Холивуд“ у Београду биће организовано „Романијско сијело“, на којем се очекује преко 500 гостију. Пандуревић и Јоловић су изразили наду да ће присуствовати начелници свих општина Сарајевско-романијске регије заједно са градоначелником Источног Сарајева. Позвали су све заинтересоване да пријаве свој долазак, а на самом догађају дијелиће се приступни члански листићи.
