Плато Романије одавно је познат као веће станиште јестивих гљива. Дуго времена на нашим просторима људи се баве прикупљањем ових драгоцјених шумских станара. Вргањ, редуша, лисичарка, рујница, буковача и смрчак само су неке од јестивих врста које се могу пронаћи у шумама и ливадама нашег краја.
За гљиве је познато да су природни антибиотик што говори да су веома здраве за исхрану, а своје мјесто нашле су и у многим свјетским кухињама. Међутим, због велике потражње земаља Европе за гљивом којом је богат плато Романије, на нашим подневљима све је заступљенији откуп и продаја гљиве у чему је локално становништво видјело добар и сигуран вид зараде.
Ако је мјерити по цијенама гљиве на европском тржишту онда се може рећи да на Романији расту најквалитетније врсте гљива. Смрчак који је чести станар наших шума једна је од цјењенијих гљива и има веома високу цијену у земљама Западне Европе.
По ријечима Младена Орашанина из Жљебова који се већ дуже вријеме бави откупом биља, љекобиља и шумских плодова, килограм сушеног смрчка у овој сезони износио је 200 конвертибилних марака.
С обзиром да је ове године смрчак добро родио у свим крајевима наше земље, откупна цијена нешто је нижа него претходних година.
Након смрчка, креће сезона лисичарке и прољетњег вргања.
– Цијена сировог првокласног вргања у прошлој сезони плаћана је 40 конвертибилних марака, а његова цијена зависи од квалитета. У овој сезони очекујемо нешто вишу откупну цијену лисичарке, јер је прошле године у нашим шумама било веома мало,истакао је Орашанин.
Младен, такође откупљује и биље и љекобиље, за које сваке године влада велика заинтересованост берача.
-Сезона је отворена откупом јаглака и још увијек је у току. За килограм сировог јаглака у откупу се плаћа 4 конвертибилне мараке. Сада слиједи сезона брања зове, љубичице и сјемена чемерике – мразовца, а на јесен откупљујемо шипурак, плод глога и клеку – бобу. Цијена килограма сушене љубичице у откупу биће 50 КМ, додао је Орашанин.
Према ријечима оних који већ низ година ходе шумама Романије у потрази за овим благом природе, брање гљива није лак посао. Потребно је да добро познавајете терен, као и да распознавајете гљиве, јер постоји велики број отровних врста које су скоро па одлична копија јестивим. Такође, потребно је имати добру кондицију, јер често морамо проћи и више десетина километара шумског терена, да бисмо наишли на мјесто гдје печурка успјева, а за све то потребно је и вријеме, па се деси да се у шуми проведе и више од шест сати.
Гљиварење је страст, не само хоби и додатни извор прихода. То је љубав према природи и њеној благородности, тврде сви искуснији берачи гљива док исчекују нову гљиварску сезону.
