Тибор Церна био је један од 108 „српских Обилића“, хероја са Kошара, који ће живети у нама док год смо ми живи и док год будемо причали о њиховим херојским погибијама.
Тибор Церна рођен је у Београду 8. новембра 1978. У јуну 1998. године добровољно је тражио да дође у војску, па када је дошао, онда је тражио да иде у Пећ, а одатле је био упућен – на Kошаре.
У паклу Kошара, где је по 12 војника бранило одсеке на које је јуришало по 300 непријатеља, командир једног одељења био је управо Тибор Церна.
Српски војницима у рововима, поред бомби из авиона, највећи проблем правили су снајперисти. Тог 27. априла, после дејства снајперисте Тибор Церна се опростио од затечених другова, па устао и викнуо:
„‘Ајде, пуцај ако си јунак, ја те чекам!”
Обарач је повучен. Метак из снајперске пушке је погодио Тибора право у грудни кош. Али, Тибор није пао.
Да би створио могућност да непријатељ дејствује још једном, како би га наши снајперисти открили и коначно елиминисали, Тибор Церна је остао да стоји.
Смртно рањен, окренуо се ка својим друговима у рову, који су га све време одвраћали од те намере, и рекао:
„За ову земљу вреди погинути”.
Тада је уследио и други хитац. Метак је погодио Тибора Церну у врат, убивши га на месту.
Тренутак касније, наши снајперисти елиминисали су непријатељског.
До краја НАТО агресије, у паклу Kошара животе је дало 108 војника који су спречавали копнену инвазију, али непријатељ није остварио свој циљ. Тибор Церна је један од оних који су дали живот да се то спречи.