Грађани Словеније поријеклом из БиХ, Србије и других екс-ју држава, дакле „јужњаци“ или како их погрдно зову десничари „чифурји“, могли би пресудити у тијесној борби на парлементарним изборима у Словенији, али аналитичари су сигурни да се то ипак неће десити.

Ко ће имати већину у Парламенту Словеније, након што се вечерас, у 19 часова, затворе бирачка мјеста? И коме ће предсједник Борут Парох, по посљедњи пут у својој политичкој каријери, повјерити мандата за састав Владе?

Нико се не усуђује да прогнозира резултате, јер борба између љевице, деснице и “центриста” је крајње низвјесна. У таквом распореду снага могли би пресудити управо “јужњаци”, држављани Словеније, чија презимена завршавају на “ич”.

– Таквих гласача има око 100.000 и они би заиста могли бити језичак на ваги, уколико би гласали јединствено, али то се неће десити – каже социологиња Соња Локар, једна од најбољих познаватељица политичке сцене у Словенији и прилика насталих након распада Југославије.

Соња Локар каже да теба имати на уму да су грађани Словеније, који воде поријело из других крајева Југославије, данас махом Словенци, и у културолошком и у политичком смислу, јер су се асимиловали.

Сходно томе, додаје наша саговорница, они се опредијељују за различите политичке партије и опције.

– Ипак, једно је сигурно, они не подржавају крајњу десницу. Логично је да неће гласати за политичаре, који се залажу за “чисту” Словенију, која припада искључиво етничким Словенцима. Међутим, њихови гласови увијек бивају подијељени између различитих партија љевице или либералног центра – каже Соња Локар за Српскаинфо.

Она додаје да “јужњаци” углавном гласају за љевицу, али не из идеолошких разлога.

Они не гласају за љевицу зато што су по убијеђењу љевичари, него зато што су и данас у лошијем положају од већине грађана Словеније – каже Соња Локар.

Додаје да је ова тенденција израженија код оних који су недавно одбили словеначко држављанство, него код оних који већ генерацијама живе у Словенији.

На параментарним изборима у Словенији, који се одржавају данас, право гласа има око 1,7милиона бирача. За њихову наклоност се боре политичари на 20 кандидатских листа.

Да је борба жестока, свједочи и висока излазност.

Према подацима Државне изборне комисије Словеније, до 11 сати на биралишта је изашло више од 20 одсто уписаних бирача.