Ауторски одговор Светозара Маровића Милу Ђукановићу, уступљен ексклузивно порталу ИН4С, преносимо интегрално.
У свом саопштењу Ђукановић није одговорио ништа и одговорио је све… Наша тема није била ни правна нити бирократска.. И није окренута против било кога па ни против Ђуканивића. Она је само морална… и људска… Постоји само једно једино питање у овој нашој преписци које је важно и на које Ђукановић није дао одговор… да ли он лично има било какве везе са корупцијом у Црној Гори и какве… да би тек онда могао да „суди“ другима и држао лажне моралне проповиједи… или су сви криви и грешни а он једини чист као „бијели анђео“… у његовом безвјерном кабинету… Заборавио је Ђукановић основно правило моралног човјека… Ако ћеш да судиш прво погледај себе и то пажљиво и одговорно… и онда реци ако мораш о другима а њега није нико тјерао да се бави са мном… довољно је радио против да не мора више… А ја сам га само питао да одговори… да ли зна неку западну демократију у којој отац као предсједник владе потписује своме сину концесију за хидроелектране и ако постоји је ли јавност то у тој земљи одушевљено или са огорчењем прихватила
…
Оно што је жалосно је начин на који се Ђукановић правда… као да презире људски разум и самопоштовање народа… он је сину потписао концесују али није био на сједници његове владе која је на предлог његовог министра донијела одлуку гласовима његових министара које је он довео у владу… Није одговорио да ли је мислио да ће неко од њих бити против тога па је изашао са сједнице или је знајући унапријед исход одлуке изашао како би имао овај смијешни аргумент да се правда свјесан свега… Ђукановић није одговорио ни то да ли је ово једини посао фирме овог члана његове породице са државом или државним предузећима и колико је таквих уговора… било или има… Ђукановић није имао одговор ни на питање да ли су остали чланови његове породице имали пословне односе са државом или њеним предузећима… колико пута и о којим вриједностима је ријеч… ето на примјер… брат .. и сестра… његови… Да ли је управо његова сестра рецимо била адвокатски заступник највећих страних инвеститора у Црној Гори и да ли је то било због њеног правног угледа или блискости са братовим статусом… То су била моја питања… да помогну Ђукановићу да скине сумњу са себе а не да тражи бијес у мом писму док он љут и распамећен одговора… Или рецимо колико је приватизација у Црној Гори спроведено на којима су побиједили Ђукановићеви пријатељи.. и имали и један који је био мој пријатељ… Само један једини ако га има нека га наведе… За неке његове пријатеље Ђукановић ме и лично молио да будем од помоћи… И био сам. Али ја не издајем људе… Ђукановић ми није одговорио ни да ли је спреман да независни истражитељи утврде шта то имам ја… а шта он.. шта има његов а шта мој брат… шта његова сестра а шта моје… шта његов син а шта мој… и да ли је то стечено на црногорском или светском тржишту… да ли има везе са државом Црном Гором и којим случајевима… До тада он нема право да говори о било чијој наводној корупцији… Ђукановић нетачно представља и повод за сукоб са Булатовићем да би себе „хероизивао“. На главном одбору тада заједничке партије се гласало око два закључка „ко је „за Југославију без алтернатива“ а ко је „за Југославију као демократски избор грађана Црне Горе“ који сам ја предложио и за који смо гласали само нас седморо међу којима и Ђукановић…
Од тада се ствари убрзавају вођене разним личним… домаћим и страним интерсима… То је истина о почетку овог разлаза и само то. Као што је истина све и око Дерипаске… Нијесам се ја дружио са њиме… сусретао лично у Подгорици и договарао око Комбината… нити обилазио марине… Истина то није ни био мој посаао… Сада Руси Ђукановићу сметају тада нијесу… То је такође питање морала… Али доста о свему томе. Оно што желим да кажем је истина да сам потписао споразум о признању и то сви знају али не знају да сам то урадио под притиском бриге за породицу… не знају како су свједоци сарадници условљавани да морају бити против мене… /о чему постоји записано свједочење неких од њих/… не знају о најавама мога наводног самоубиства у притвору којим су узнемиравали моју супругу и дјецу… не знају ни да је и споразум и пресуда донијета позивом на закон који није био на снази и који је ступио на снагу тек годину или двије након наводних дјела о којима се говорило… О тој правној држави говори Ђукановић у којој је све било под његовом личном контролом од полиције до судства његове пријатељице… У таквој, његовој Црној Гори, Ђукановић у августу 2015. када је ухапшен мој брат, у вили Топлиш, у коју сам отишао за помоћ… износи веома детаљне податке о изјави једног каснијег свједока сарадника… Тада нијесам о томе размишљао осим о брату а он ме питао да ли имам стан у Паризу…
Ето, то је правна држава Мила Ђукановића… и ја нијесам побјегао од права и правде него од политичких процеса и монтинараних поступака од наводних пријатеља којему је свега мало и све хоће… И нијесам ни бјежао… него допуштено отишао на лијечење… и данас се лијечим од људи попут Ђукановића… који је све у Црној Гори потчинио себи и својој фамилији… Приватна европска држава… Ако је неко бјежао… то је он који бјежи од истине и одговорности… Само је то истина… И нека се Ђукановић не брине, када се Црна Гора ослободи његовог судства… полиције… прогона… ја сам спреман да одмах дођем у Црну Гору и да се у независном судском поступку утврди истина о свему за шта ме он нељудски и лажно оптужује… До тада он мора да разумије да ја не радим нити за АНБ нити за БИА-у… То је његова зависност од тајних служби којима се користио против сваког ко му стане на пут… Ваљда је и зато директор Анб постао предсједник Владе… да му се не удаљи од њега, да га може контролисати и жртвотвовати када је затребало… Ђукановић веома добра зна да сам од малих ногу вјерник… зна да сам из Грбља… и Боке… зна да сам био и остао за канонску митрополију црногорско приморску и СПЦ… знао је да сам био близак за митрополитом Амфилохијом… знао је да сам био за сарадњу цркве и власти… Све то зна Ђукановић и моје позивање на православље није да се некоме допаднем него да не издам све моје… И зна да ово није Црна Гора која је побиједила 2006… није… та Црна Гора је сањала помирење… истинску равноправност свих вјера и нација и заједнички напредак уз сарадњу са најближима у региону.
Данас је Црна Гора захваљујући Ђукановићу подијељена више него икада… он је идеолог да се СПЦ одузме имовина и национализује… он је тај који предводи протесте против једине канонске православне цркве у Црној Гори… он је тај који као предсједник дијели Црну Гору на ону његову латиничну и ону већинску православну за коју су и латиница и цирилица равноправно писмо… он је тај који хоће да сви буду равноправни осим Срба… којима је забрањено да уђу у владу… Сви тамо могу и Албанци и Бошњаци и Црногорци… и Хрвати… само за 30% аутентичних представника Срба нема мјеста… Како онда помирити Црну Гору ако стотине хиљада грађана не могу бити учесници у доношењу одлука нити партнери за добро своје земље… И на крају када сам изашао након прихватања првог споразума… реакао сам да се осјећам кривим иако нијесам урадио што сам прихватио да јесам… осјећам се кривим што ме је власт охрабрила да помислим да сам посебан… да имам право на вишак привилегија и због тога и данас осјећам стид… Као што се стидим што сам ћутао… чекао боље вријеме и допуштао да Ђукановић јача насупрот већини грађана… умјесто да му се демократски супроставим… када сам могао и имао снаге… умјесто овог дописивања од којега се такође стидим… Моја грешка јесте Будва али уз Грбаљ и највећа љубав… али Ђукановића је увијек узнемиравало што је ДПС увијек био најјачи у Будви па се побринуо да га доведе до пораза и дна да би могао да каже да је зато кривац онај и они који су побјеђивали а не он који је изгубио… Толико о њему а ово је само дјелић јер не радим за никога ни против никога као што Ђукановић подстрекава и хушка на мене…
