У сарадњи са Језичким центром „ИН“, у Основној школи „Соколац“ јуче је гостовао Урош Петровић, један од најпознатијих савремених српских писаца за дјецу и младе. До сада је објавио преко двадесет књига, а на неким од њих заснован је дио програма „НТЦ систем учења“, који подстиче развој функционалног знања и помаже рано откривање и анимацију даровите дјеце.
Како је навео, овај систем учења примјењује се у петнаестак земаља, а основни циљ је подстицање дјеце размишљање, повезање чињеница и учење, како би што више постигли у школовању и животу.
– Кроз креативне радионице, настојим да убједим дјецу да границе не постоје ако си добар у нечему. Није ријеч о класичном предавању, већ о креативној и интерактивној радионици, која је праћена презентацијом и занимљивим примјерима. На овај начин, покушавам да охрабрим дјецу да читају, јер је доказано да та дјеца имају до 30 одсто већа постигнућа у школовању и животу. Постају вјештија и храбрија у животу те имају велику предност у односу на друге. Та разлика се прави у најранијем узрасту – додао је он.
Иако је по занимању инжењер технологије, највећи дио живота и рада посветио је дјеци.
– Та одлука није била промишљена, али ме је веома привукла и показала се исправном. Не постоји боље друштво од дјеце. Учим их да шта год ураде за себе, једног дана ће се исплатити. Иначе, радим и са одраслима, врхунским менаџерима, али највише ме испуњава стварање за дјецу.
Петровић не сматра да напредак технологије квари дјецу, већ да се иста треба усмјерити у праве сврхе.
– Веома је популарно данас причати како је раније било све боље. Сматрам да то што је дјецу технологија обузела није толико лоше. Покушавам да их савјетујем да технологију не употребљавају за пуку конзумацију туђих садржаја или игрица, већ да то што имају бољу камеру него што је имао Спилберг, користе за снимање фотографија или филмова са друштвом. Подсјећам их да путем модерних уређаја могу да науче страни језик или било шта на свијету те да захваљујући тим могућностима само напредују – наглашава он.
Роман „Авен и јазопас у Земљи Ваука“ предмет је више научних радова из књижевности и по мишљењу многих стручњака из области литературе, први је роман епске фантастике на српском језику. Од бројних дјела истиче се збирка фантастичних приповјетки за одрасле „Приче с оне стране“, као и пет едукативно – забавних књига у серијалу „Загонетне приче“ . Добитник је награде „Невен“ за најбоље дјело из области популарне науке и двије године заредом награде највећег дјечијег жирија „Доситејево перо“. Приликом посјете Сокоцу најавио је нову књигу.
– Овај пут ријеч је књизи бајки, што до сада нисам радио. Инспирисала ме је изјава Алберта Ајнштајна који је рекао“ Ако желите да вам дјеца буду интелигентна читајте им бајке, а ако желите да буду још интелигентнија, читајте им још бајки“. Ја сам ријешио да га послушам. Књига ће изаћи за петнаестак дана на ћирилици и латиници, као и на енглеском језику – подијелио је са нама.
Свестрани умјетник Урош Петровић познат је широј јавности и као сарадник бројних телевизијских садржаја.
– Радио сам питања за квиз „Потера“ прве четири сезоне, учествовао и појављивао се у квизу „Лавиринт“, потом у култном серијалу „Фазони и форе“. Недавно сам написао нову дјечију серију за РТС од 13 епизода. Има ту доста пројеката, а кад год ми се пружи прилика да допрем до ширег броја људи са неким порукама, које мислим да су паметне, онда то и урадим – казао је Петровић.
Како године нису препрека да уживамо у дјечијој литератури, питали смо га којег дјечијег писца он посебно истиче.
– Јако волим Љубивоја Ршумовића. Посебна сензација је чињеница да је долазио у школу, коју сам похађао као дијете, а данас смо пријатељи и често путујемо. Баш недавно смо били заједно на једној књижевној манифестацији и невјероватно је да Ршуму мозак ради као да је младић, иако има 83 године. То је зато што стално размишља и пише пјесме. Нека то уједно буде порука за све људе, колико човјек може да одржи мозак у функционалном стању – закључио је Петровић.
Његове књиге стигле су ван овдашњих граница. Објављене су у Италији, Мађарској, Грчкој, Сјеверној Македонији, Румунији, Словенији и Чешкој. Добитник је великог броја награда и из области фотографије. У периоду од 2008. до 2013. године био је предсједник Менсе Србија.
