Мождана магла је честа посљедица стања изазваних стресом, али и неким болестима. Ради се о поремећеној, успореној или мање ефикасној функцији нормалних когнитивних процеса. Главни утицај огледа се у проблемима са памћењем, али и обављању задатака и извршавању обавеза. Они директно зависе од наше способности ефикасног складиштења и употребе информација, које су нам потребне да бисмо били функционални.
Мождана магла, проблеми са концентрацијом, фокусом и памћењем
Сви наши органи реагују на хронични стрес тако што се стављају у једну врсту „одбрамбеног положаја“. Када смо у таквој ситуацији, тијело реагује појачаним лучењем хормона стреса.
Тај осјећај константног притиска утиче на наше когнитивне способности тако што нам је концентрација лошија, имамо смањену могућност фокусирања, без мотивације смо, долази до тешкоћа са успављивањем и квалитетним сном, мисли су нам конфузне и несређене.
Опоравак, уз промјену неких животних навика требало би да донесе бољитак у сфери памц́ења и да уклони осјећај мождане магле.
Када се још јавља мождана магла
Мождана магла је могуц́и симптом и неких других болести као што су мултипла склероза (МС), депресија, дијабетес, анемија, хормонске промјене. За особе које имају проблеме са равнотежом ово може да буде посебно опасно, јер постоји шанса да дође до падова. Ако се овакви симптоми понављају, обавезно се јавите љекару или затражите мишљење неуролога. У случају да примијетите да је губитак памћења трајнији, или да се такве епизоде јављају често, такође потражите стручну помоћ.
Успорите, поновите важне информације више пута
Коријен вец́ине поремећаја памћења је изостанак потребне брзине за перцепцију нових информација. Такође, ту је и непажња, која може бити праћена умором или апатијом. Често се догађа, рецимо, да не можете да се сјетите гдје сте паркирали аутомобил. Ако у том тренутку посветите пажњу још нечему, или разговарате телефоном, велика је шанса да ће се тражење аутомобила претворити у губљење времена, нервозу и додатни стрес. Требало би да се потрудимо да упамтимо неки орјентир, и свакако у исто вријеме да не „затрпавамо“ свој мозак новим информацијама.
Без обзира на године живота, расподјела информација али и њихово понављање, посебно ако се опорављате од цовид 19, добра је формула за враћање пажње. И проживљене ствари којима се чешће враћате, али и нове информације, утицаће на повратак мождане функције, ако је проблем пролазног типа. За сада доступни подаци из истраживања кажу да је мождана магла послије прележане цовид инфекције пролазна. Обично, без обзира на клиничку слику, прође најдуже након неколико мјесеци.
Оптимизујте број задатака, мождана магла „воли“ вишак активности
Услијед експанзије друштвених мрежа и електронских уређаја, већина нас је превише изложена овој врсти мождане стимулације. До сметњи у нашој меморији долази и када нас чека више ствари које треба истовремено запамтити. Уз то, и више обавеза које треба обавити. Упозоравање о обавезама путем електонских подсјетника јесте корисно, али ако их је превише, такође може да изазову додатни стрес. У неком тренутку нашег живота, мозак једноставно смањује број ствари о којима можемо да размишљамо и да их радимо истовремено.
Када истворемено радимо више ствари, пажња посвећена свакој се смањује, може да дође до мање прецизности и грешака. Једноставно, мозгу то може да буде превише чак и ако сте потпуно здрави. Ако смањите број послова које обављате одједном, то мозгу даје прилику да исправно „кодира“ информације. Тако се и „попуњавају рупе“ у меморији.
Направите распоред, водите биљешке и важне ствари остављајте на видјелу
Требало би да сами процијените који начин вођења биљешки о обавезама или планера је за вас бољи: електронски подсјетник или записивање руком. На многе ствари које заборављамо, утичу наше расположење, увјерења, искуства, очекивања, али и физиологија и здравствено стање. Лош дан, свађа, или ако се осјећате слабо због болести – све то може да промијени начин на који наш мозак прима и обрађује информације. Вођење планера ће помоћи да се пропусти, али и паника због њих, сведу на минимум.
Једна од најчешц́их ситуација заборављања која неминовно вуче и нервозу јесте губитак свакодневних ствари које често носимо, попут кључева, новчаника или мобилног телефона. Сасвим је нормално да нешто изгубимо или заборавимо гдје сте спустили, али и да проведемо неко вријеме тражец́и. Покушајте да држите неку кутију или корпицу близу улазних врата и остављате ствари попут новчаника или кључева када уђете у стан. Рутином остављања предмета на исто мјесто смањићемо и потребу да их тражимо, мање оптеретити мозак и процес памћења.
Не журите са опоравком, дајте себи времена
Ако сте под појачаним стресом јер опоравак од прележане инфекције цовид 19 иде споро, а мождана магла вам прави проблеме у свакодневном фукционисању, покушајте да се смирите и не паничите. Све то је, кажу љекари, нормалан процес, а мозгу можете и сами да помогнете. Будите радно и друштвено ангажовани како би когнитивне функције могле да се враћају у равнотежу, али не претјерујте. Замолите укућане, пријатеље, послодавце или колеге за разумијевање и стрпљење ако вам је за обављање неких активности сада потребно више времена. Трудите се да будете физички активни, да проводите вријеме на свјежем ваздуху, медитирајте, радите вјежбе дисања. Кисеоник је мозгу пријеко потребан. Избјегавајте стрес колико год је то могуће, а ако тегобе не пролазе ни након шест мјесеци, потражите љекарску помоћ.
