Још се Питагора око 500. године пре нове ере питао која ће мелодија најбоље да нас расани.

Веровао је да одређене песме или мелодије подижу енергију и имају способност да се изборе са поспаношћу коју осећамо непосредно после буђења. Истраживања су сада показала да Питагора није био далеко од истине и да одређени звуци заиста могу боље и брже да нас раздремају.

Конкретно, научници тврде да аларми чија мелодија „има испуњен и складан тон“ (као на пример песма АБЦ коју изводи „Џексонових 5“) имају звук који даје енергију слушаоцу и одличне су за ефикасно буђење.

Али како бисмо разумели зашто је то случај, прво морамо да разумемо како наш мозак реагује на сложене стимулусе када изађе из стања сна.

Важно је како се осећамо после буђења

Нико не воли да се осећа ошамућено када се пробуди. С друге стране, познато је да начин на који се будимо може да утиче, не само на наше расположење током дана, већ и на наше когнитивна и ментална постигнућа.

У неким случајевима, ошамућеност после буђења може бити јако опасна и неколико сати касније, јер смањује брзину реакција у доношењу одлука у неким критичним ситуацијама, било у саобраћају, було у руковању апаратима које може угрозити безбедност.

Ово когнитивно стање смањене будности се назива „инерција сна“ и није небитна јер може изазвати озбиљне последице код оних који обављају високоризичне послове, укључујући и вожњу.

Како се мозак буди?

Како су на основу прецизних снимања мозга научници открили, прелазак из сна у будност не функционише по приципу прекидачу за укључивање и искључивање.

Буђење се одвија захваљујући сложеним биолошким процесима, укључујући повећан проток крви у мозгу.

Студије показују да је одређеним деловима мозга важним за доношење одлука у хитним ситуацијама (префронтални кортикални региони) потребно више времена да се „покрену“ него другим областима (као што су базалне ганглије) које су такође важне за узбуђење. То значи да можете бити будни, али не сасвим.

Истраживања су такође показала да је активност крвотока у мозгу смањена након буђења, у поређењу са стањем пре спавања.

Стога, будност може делимично да захтева механизме који подстичу прерасподелу крвотока у мозгу – нешто што одређене врсте звука и музике могу да ураде.

Још један фактор који утиче на будност је фаза сна из које се будимо. Мање је вероватно да ћете се осећати поспано ако се пробудите из лаганог сна, у поређењу са дубљим, спорим или РЕМ сном.

Лагану фазу сна карактеришу тета таласне фреквенције (мерене на основу електричне активности мозга) и може бити повезана са осећајем поспаности. У овој фази спавања, узбуђење од спољашњих стимуланса, као што је аларм, може брзо извући особу из сна.

Супротно томе, дубок сан или спавање спорог таласа састоји се од фреквенција делта таласа, које су повезане са несвесношћу. Ово је фаза спавања која је изазовнија за потпуно буђење.

Ефикасност аларма такође зависи од старости. Младим одраслим особама од 18 до 25 година потребни су гласнији аларми него старијима, а млађима од 13 година је потребан још виши праг гласности, него адолесцентима.

Можда ће вам требати аларм чак 20 децибела гласнији када имате 18 него када будете имали 80 година.

Да ли фреквенција и мелодија утичу на будност?

Све већи број доказа иде у прилог тези да различити звукови аларма могу позитивно утицати на наш учинак после буђења.

Професори Стјуард Мекфарлан и Адриан Диер са Универзитета у Мелбурну, у раду објвављеном 2020. године, показали су да малу децу боље буде звуци чија је фреквенција 500 Херца, него они од 2.000 и више.

Истраживање није спроведено и на одраслој популацији, али истраживачи претпостављају да би добили сличне резултате.

Гласовна обавештења, попут особе која виче „побуди се!“ су ефикаснија од звукова и мелодија виших фреквенција. Међутим, нису ефикаснија од аларма са тоновима од 500 Херца, сличних онима који се могу наћи у већини мобилних телефона.

Истаживаче је занимало и како квалитет музике, а пре свега мелодија, утичу на будност. Открили су да начин на који људи описују „мелодичност“ својих аларма, такође игра улогу у томе колико се осећају поспано после буђења.

Они који користе аларме чија мелодија се лако певуши много лакше се буде и боље осећају од оних који користе стандадне „бип“ аларме.

Имајући ово на уму, истраживачи су развили прилагођену ритмичну мелодију која је довела до значајно бољих перформански одмах после буђења и нешто касније, у поређењу са стандардним звучним сигналима.

И друге студије су такође откриле да је популарна музика (која се може описати као мелодична) добра за сузбијање инерције сна после краткотрајног сна, а још више ако је то музика у којој слушалац и лично ужива.

Како да изаберемо мелодију аларма да бисмо се брже раздремали

С обзиром на све наведено, порофесор Мекфарлан и његов колега Диер, препоручују да савршен аларм мора да има следеће карактеристике:

– Да има лако певљиву мелодију;

– Да има доминантну фреквенцију од око 500 Херца, или да је у Ц квинти;

– Да није пребрза или преспора (100-120 откуцаја у минуту је идеално).

Такође, морамо имати у виду да аларм мора бити гласнији за млађе људе (или за особе које су у дубоком сну).

Ако узмемо у обзир подразумеване аларме доступне на нашим уређајима, потребно је много више посла – посебно зато што су истраживања у овој области релативно нова. Већина унапред учитаних аларма одговарајуће гласноће ће нас свакако пробудити, али аларми који испуњавају наведене критеријуме установљене најновијим истраживањима нас неће само пробудити, већ ће нас и раздремати.