Више од 51 одсто површине Републике Српске чине шуме. То нас чини богатима ресурсом важним за цијели свијет. Зато га је неопходно чувати, паметно искоришћавати, али и обнављати
Први дан прољећа обиљежава се као Свјетски дан шума, ресурса који је на глобалном нивоу угрожен због прекомјерне сјече, пожара, поремећеног режима вода, различитих биљних болести али и често због лошег управљања.
Сачувати шуме није лак посао.То најбоље знају у Херцеговини гдје је терен обрастао углавном ниским растињем, али боре се са истим проблемима као у високим шумама – пожарима, шумокрадицама и штеточинама.
– Прошле године смо имали градацију губара, инсекта који је нанио велике штете на подручју требињске шуме, ове зиме још водимо борбу против боровог четњака који је напао борове културе на подручју Требиња и Билеће – рекао је Драго Петковић, Центар за газдовање кршом, Требиње.
Помирити економски и еколошки аспект шумарства тежак је задатак, посебно када је дрво сировина које недостаје.
Дрвопрерађивачка индустрија у Српској са више од 10 одсто учествује у укупној индустријској производњи и запошљава сваког петог радника. Одбијање Савјета министара БиХ да се привремено забрани извоз дрвних сортимената, стручњаци оцјењују, у најмању руку, необичним.
– Јер је циљ био заштита домаће производње, јер потенцијали домаће дрвопрераде су много већи него што јавна предузећа у БиХ могу да понуде – истакао је Славен Гојковић, директор ЈП Шуме Српске.
На свјетском нивоу, због климатских промјена и загађења, губитак шума ће се наставити, упркос напорима да се сачувају.
– Шуме као најсложенији екосистем на копну не стварају само кисеоник, већ су зона између људског утицаја и природних непогода са којима се суочавамо. Све чешће су поплаве, шумски пожари, ерозија, суша. У том ланцу природних непогода које су интензивиране у задњој декади, шуме имају најснажније функције – каже Маријана Каповић Соломун деканеса Шумарског факултета Универзитета у Бањалуци.
Ново Пржуљ, предсједник Одбора за биотехнолошке науке, Академија наука и умјетности Републике Српске каже да је нејгоре то што увијек треба нешто да се деси.
– Ево шта се дешава и у пољопривреди, нема сировина, а ми смо увијек говорили да то јефтином можемо купити, па и шта се сада дешава у свијету, нам отвара очи и указује на чињеницу да морамо да чувамо своје, да искоришћавамо одрживо – додао је Пржуљ.
Шуме у свијету покривају 30 одсто укупних копнених површина, а процјене су да непланским сјечењем годишње у свијету нестане око 16 милиона хектара шума. У посљедњих 25 година у свијету је уништено чак 100 милиона хектара шума.
