Директор Електропривреде Републике Српске Лука Петровић изјавио је да ЕРС има најбољу позицију у региону са уговореним пројектима вриједности 800 милиона КМ, што ће бити додатни подстицај и Републици Српској.
Петровић је рекао да је енергетика најбоља шанса за будућност Српске, која има велике потенцијале и када је ријеч о обновљивим изворима енергије, посебно у хидроенергетици и соларним електранама и вјетропарковима.
Он је истакао да је пет уговорених пројеката – хидроелектране Дабар, Бистрица три, Бук Бијела, вјетропарк “Хргуд” и соларна електрана Требиње – укупне снаге 430 мегавата, што је укупно 30 одсто постојећег енергетског потенцијала који Српска користи.
– Ових пет пројеката је вриједности око 800 милиона евра и прихода 1.100 гигаватчасова додатних електричне енергије у Републици Српској, чија је вриједност данас око 500 милиона КМ и то ће бити нови приходи у ЕРС-у када ти пројекти буду завршени – рекао је Петровић за АТВ.
Он је навео да ће тих 500 милиона КМ бити расположиво и за буџет Републике Српске, али и за инвестиције у остале потецијале, као што су солар и вода.
Петровић је изразио задовољство што су сва предузећа у систему ЕРС-а прошле године пословала позитивно и да је укупан пословни добитак 80 милиона КМ нето.
– Били смо добри домаћини и има простора и за додатне уштеде, али и издатака због повећаних цијена радне снаге и енергената. Средства можемо издвојити за све ремонте и редовно одржавање производње јер имамо и повећане цијене које извозимо – рекао је Петровић.
Он каже да једино забрињава хидрологија, јер није било падавина у овој години, додајући да од једне добре кише може бити остварен вишак и од 100 милиона евра.
Говорећи о недавно завршеном енергетском самиту у Требињу, Петровић је рекао да је презадовољан организацијом и да је за три дана било регистровано 711 учесника, те одржано десет панела из различитих области енергетике.
– Основи закључак самита је да је неопходно да доносиоци одлука и они који их спроводе морају да приступе измјенама стратегија и планова развоја. То значи да се морамо прилагођавати ситуацији по питању енергената, а једно је сигурно да опстанак термоелектрана не зависи само од угљен-диоксида већ и од залиха угља и да се прибјегава изградњи обновљивих извора – рекао је Петровић.
