Поводом обиљежавања 26 година од егзодуса сарајевских Срба, данас је на Војничком спомен-гробљу „Мали Зејтинлик“ служен помен и положено цвијеће на Централни крст. Обиљежавању су присуствовали предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, потпредсједник парламента РС Соња Караџић-Јовичевић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Душко Милуновић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сања Вулић, као и директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих Милорад Којић, представници Трећег пјешадијског Република Српска пука, града Источно Сарајево и начелници општина у саставу Града те представници борачких и организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата.
Његово високопреосвештенсто митрополит дабробосански Хризостом, након помена обратио се присутнима:
– Овдје почивају они који су се борили за слободу, мир и јединство српског народа. Тешка је била слика те 1996. године, гледати њихово измјештање из села и завичаја, али данас овдје када у миру почивају на „Новом Зејтинлику“ схватамо жртву коју су поднијели, а још више њихове породице. Слика сарајевске голготе скоро је иста као слика албанске голготе 1915. године када су се српски народ и војска заједно са краљем повлачили све до острва Крф. Тако су и они, борили се да живе и почивају слободу. Данас се овдје на „Новом Зејтинлику“ молимо Богу да њихове жртве прими и благослови, као и жртве свих који заједно са њима страдавају приликом сваког помена. Нека нам да Бог снаге и утјехе из њихове храбрости и одлучности да никада не посустају у борби за слободу српског народа и његово јединство – поручио је митрополит Хризостом.
Предсједник НСРС Недељко Чубриловић истакао је да су људи чије кости леже на „Малом Зејтинлику“ претрпјели у неколико наврата неправду.
– Први пут кад су побијени, други када су њихове кости преношене, а трећи пут сталним понављањем да су они били окупатори на простору гдје су у ствари рођени. Српски народ треба да чува своју традицију, да обиљежава важне догађаје у својој историји, а један од њих је управо овај који се десио прије 26 година. Ријетки су примјери у историји да људи носе своје мртве, бјежећи од оних са којима су до јуче дијелили заједништво. Нека им је вјечна слава и хвала – рекао је Чубриловић.
Министар рада и борачко инвалидске заштите РС Душко Милуновић изјавио је новинарима да су се Срби на овим подручјима, поучени историјским искуствима, наоружали и преузели одговорност да бране себе, своју слободу, огњишта, вјеру и част.
– Врло храбро су се борили и Срби који су из окружења и околине дошли да им помогну да сачувају своја огњишта, као и млади војници који су са служења војног рока из читаве Републике Српске одлазили у јединице. По храбрости и жртвама нарочито се истицала Илијашка бригада. Прије посљедњег напада који су припремали муслимани са својих подручја и ангажовали далеко веће снаге од наших, један официр из УМПРОФОР-а који је био наклоњен Србима дошао је да им каже да извуку жене и дјецу са тог подручја јер се на њих спрема сила која ће да уништи све пред собом. Међутим, Илијашани су остали на свом положају, потукли до ногу непријатеља и по ко зна који пут у српској историји показали да није важно каква те сила напада, већ какву светињу браниш. Срби су очували своја огњишта, али нажалост, потписивањем Дејтонског споразума морали су напустити вјековна подручја и са собом су понијели само посмртне остатке својих најближих – казао је министар Милуновић и подсјетио да је Влада установила 32 догађаја од републичког значаја, која су углавном наша велика страдања.
Градоначелник града Источног Сарајево Љубиша Ћосић рекао је да се о дану у ком се обиљежава 26 година од егзодуса сарајевских Срба може много рећи, али да је на овом најсветијем мјесту Републике Српске најприкладнија тишина.
– Када би проговорили најбоље би причале кости из ових бијелих крстова. Они би најбоље рекли о личном страдању, страдању народа и свему ономе што је прошло 1.000 војника који почивају овдје и 4.200 бораца Војске РС, који се налазе на гробљима широм Сарајевско-романијске регије. Сваки пети војник је страдао на овом простору. Ово је било подручје које је највише брањено зато што је најжешће нападано. Да није било бораца Војске РС на овом ратишту сигурно је да ни Република Српска данас не би изгледала овако. Никада не смијемо заборавити њихову жртву и жртву породица које су изашле у егзодусу из Сарајева. Надам се да ће Република Српска као друштво цијенити жртву коју је поднио сваки Србин из Сарајева – додао је Ћосић.
Начелник општине Соколац Милован Бјелица рекао је да је ова локална заједница све учинила да би пружила допринос у периоду од 1992.до 1995., али и од 1996. године па до данашњих дана.
– На нама је да ове споменике чувамо, да обиљежавамо и памтимо оно што се десило нашем народу у Сарајеву 1995. године, када су им за зеленим столом одузети териоторија, огњишта и гробови. Морам да поновим да су за стварање и овјеру Републике Српске, сарајевски Срби платили највећу жртву, оставивши своје домове и имовину, клиничке центре, спортске и културне садржаје и радна мјеста. Али, захваљујући добрим људима, у свим локалним заједницама добро су дочекани, а својим останком на овим просторима потврдили су Републику Српску – навео је Бјелица.
Предсједник Скупштине општинске Борачке организације и предсједник Одбора борачких организација Сарајевско-романијске регије Жељко Лалић изјавио је да је жртва сарајевских Срба печат на стварање Републике Српске. Он је апеловао на надлежне да поведу рачуна о санацији споменика на „Малом Зајтинлику“.
Српске снаге су у великим борбама у Одбрамбено-отаџбинском рату, зауставиле 35 офанзива противничке војске. Одлуком у Дејтону и припајањем Федерацији српских сарајевских мјеста Вогошће, Илијаша, Хаџића, Илиџе Грбавице, Враца, Рајловца и других, око 120.000 Срба из Сарајева напустило је своја вјековна огњишта. Вјечно уточиште је на „Малом Зејтинлику“ нашло око 1.000 бораца, а на зидовима манастира Светог Георгија на Равној Романији, гдје је данас служен парастос, исписана су имена око 4.000 погинулих бораца.
