Марко Николић из Сокоца годинама се успјешно бави производњом козјег млијека, сира и сурутке, за које каже да су ризница здравља, а у посљедње вријеме прави и мелеме који стижу чак и до најудаљенијих дијелова свијета.

Како каже, своје путовање кроз свијет козарства почео је са једном козом – Белком, од које је настало стадо од 30-так коза.

– Прво сам правио понешто за себе и своју породицу, али због велике потражње за козјим производима, морао сам проширити стадо како бих подмирио тржиште – истиче Николић и додаје да је љубав према животињама услов за бављењем козарством.

Наглашава да је овакав вид узгоја животиња спој науке, традиције, а највише љубави.

Буђење у зору, провођење више од 12 сати дневно на испаши са козама, као и касни одлазак у кревет рецепт су за успјех у овом послу.

– Коза је скромна, њој је потребно да има суву шталу, добро сијено и житарице. То је животиња која има и своје предности и мане, она може бити дивља, али и веома питома. Тако да се мора наука увести у традиционалан начин узгоја ових животиња – наглашава Николић.

Поред класичних козјих производа, Марко се одлучио и на прављење мелема од козјег лоја који су за врло кратко вријеме нашли пут до купаца не само у региону, већ и у далекој Аустралији.

– Моје стадо пасе на 1.000 метара надморске висине, користи више од пет стотина биљака у току једног дана. Ако бисте направили чај од тих биљака, можете само замислити какве би благодети за организам имали – каже Николић.

Он истиче и да је његов козји сир прави деликатес, јер садржи бројне љековите састојке, а понекад додаје и сушено јареће месо, чварке или неку од љековитих биљака.

– Да би се добио килограм сира потребно је десет литара свјежег млијека, а цијена је за сада 25 марака за килограм. У понуди је и козја сурутка, а сви они који нису у могућности да купе, а потребно им је козје млијеко за ублажавање здравствених тегоба, исто могу добити без накнаде, поготово ако је ријеч о дјеци и старијим особама – напомиње Николић.

Овај фармер са Романије приликом формирања стада купио је јединке неколико врста козе, а како каже најбоље се показала домаћа бјелка, која је навикла на услове сурове климе на овом поднебљу.

– То је запостављена домаћа стара раса која се ријетко гдје може наћи. Имам пет врста коза али сам видио шта значи домаћа коза која је најстарија на нашим просторима, која има најдужу лактацију и њено млијеко уопште није кисело, чак подсјећа и на чоколадно млијеко – истиче Николић.

Нажалост, озбиљнијим козарством на Романији бави се само овај фармер, иако потенцијал за развој ове гране сточарства у овом дијелу Републике Српске и те како постоји.

– Људи обично држе по неколико грла за своје потребе. Ријетко ко се бави органским начином производње. Мало ко буде са стадом од осам до 12 часова на испаши по киши, сунцу, снијегу, невремену. Све то захтијева велики улог. Зими када падне снијег, уколико сам у могућности козама доносим борове гране чије иглице су богате витамином Ц – додаје Марко.

Потпуно је сигуран у квалитет млијека својих коза због здраве исхране у којој нема вјештачких додатака, али и због добрих хигијенских услова у којима стадо борави.

Нови живот

Прије него што је постао фармер, Марко Николић је више од 20 година провео за воланом што му је помогло да се одлучи за узгој управо ове врсте животиња.

– Примијетио сам да се у Европу извози квалитетна роба, а увози веома нижа класа свих производа, па сам одлучио да се посветим производњи здраве хране. Није ми дуго требало да се одлучим које животиње ћу узгајати, па сам се из Србије, тачније Чачка, гдје сам послије рата избјегао доселио на Романију и ту почео нови живот – закључује Николић.