Активности које претходе подношењу захтјева за добијање ознаке заштите географског поријекла рогатичког кромпира код Агенције за безбједност хране БиХ приводесе крају, речено је Срни у кластеру “Срп”.
У Подручној јединици Соколац Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске речено је да је у наредном периоду у плану постављање микро огледа на различитим локалитетима подручја које ће бити обухваћено ознаком географског поријекла рогатичког кромпира.
Постављање микро огледа има за циљ праћење утицаја локалитета на принос и хемијски састав, рекла је Срни Јована Тодоровић, виши стручни сарадник за рурални развој у Подручној јединици Соколац Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.
“Планирани су и обиласци произвођача рогатичког кромпира, праћење фенофаза, организације производног циклуса како би сваки произвођач правовремено могао добити адекватне стручне савјете из технологије производње, као и препоруке за заштиту од болести и штеточина”, навела је Тодоровићева.
Она је нагласила да је, захваљујући врхунском квалитету и дугој традицији узгоја, рогатички кромпир надалеко препознатљив и да представља беџ Сарајевско-романијске регије, што је само један од разлога да је пољопривредни кластер “Сарајево-Романија-Подриње” иницирао заштиту ознаке географског поријекла рогатичког кромпира.
“Овај производ има потенцијала и заслужује да добије ову ознаку ради повећања конкурентности, проширења тржишта и подизања цјеновне вриједности, што је оправдано његовим квалитетом”, истакла је Тодоровићева.
Она је нагласила да, осим производњом кромпира, пољопривредници са подручја Рогатице могу да се похвале и добро развијеном производњом и продајом крављег млијека.
Према њеним ријечима, у прошле године на подручју општине Рогатица исплаћено је укупно 651.334 КМ подстицајних средстава.
Она је додала да је у прошлој години на подручју ове општине мљекарама “Пађени” и “Милкос” испоручено 1.132.000 литара сировог млијека, чиме је остварена значајна нова добит у локалној заједници.
Тодоровићева је истакла да Министарство, кроз Правилник о условима и начину остваривања новчаних подстицаја, подржава произвођаче поврћа чија је производња на минимално 0,5 хектара и са једном тоном приноса.
Професор на Пољопривредном факултету у Источном Сарајеву Грујица Вицо рекао је Срни да рогатички кромпир има све што је неопходно да један производ који иде у процес заштите географског поријекла.
“То су углед и репутација на тржишту ширег подручја Источног Сарајева и Сарајева, града Бијељина и ширег подручја Семберије, производни потенцијал, специфичности које се вежу за одређене агроеколошке услове, те завидну производњу и традицију”, рекао је Вицо.
Према његовим ријечима, стручњаци су радећи на изради овог документа произвођачке спецификације дошли и до неких извора чак из 19. вијека, гдје се наводи да је већ тада рогатички кромпир био познат на ширем подручју.
Ресор за пружање стручних услуга у пољопривреди, Подручна јединица Соколац, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, дјелује на 12 општина Сарајевско-романијске и горњодринске регије.
