На Копаоник бизнис форуму један од панела управо се одржава а говори се и о инвестицијама. Како је речено на почетку, тренутне тензије у свету прелиће се и на нас.
Како је у уводној речи рекао Зоран Дракулић, председник Клуба Привредник, ово што се дешава са ценом енергената јуче и данас није било никада раније.
„Цена гаса отишла је на скоро 4.000 евра, и нафта на 130. Поскупела је храна – први пут у историји, два карга, која су отишла за Египат, отишла су за 530 долара тона жита. Поређења ради, прошле недеље у Србији је тона жита била 250 евра, дакле дупло“, рекао је он и навео да ће све то утицати на економска кретења.
Истакао је да домаћи инвеститори не улажу довољно, и да се, поједини, попут њега, не осећају сигурно.
Како је додао, свет не може да издржи садашње цене енергената и инфлацију која ће направити највише проблема и погодити и грађане и привреду у Србији.
На панелу „Србија као домаћин – перспектива заједнице инвеститора“, Дракулић је признао да нико на КБФ на почетку није озбиљно разматрао пандемију, па је убрзо после свет ушао у катастрофалну ситауцију.
„Сада је свет дужан 100.000 милијарди евра и светски дуг је већи од светског БДП-а. Пуно је пара наштампано да би се свет вратио у нормалу. Данас је то неки други свет“, рекао је Дракулић.
Дракулић је рекао да је у Србији било око три милијарде евра годишње директних страних инвестиција у претходним годинама, али да је сада питање шта ће бити са инвестицијама.
Истакао је да је држава дала неке своје ресурсе за рудну ренту од четири одсто, као што је експлоатација бакра.
Дракулић је рекао да имамо у Србији и милион хектара необрађене земље и нагласио да би Србија могла на милион хектара да производи пет милиона тона нафте кроз енергетско биље.
Председник УО Америчке привредне коморе у Србији Зоран Петровић је рекао да Србија, како је навео, “заостаје за земљама централне и источне Европе и да имамо скромно учешће инвестиција у БДП-у, али да више није проблем у државним инвестицијама као раније нити у страним, већ у приватним које су мале“.
Он тврди и да нема довољно домаћих инвестиција зато што, како је оценио, имамо проблем са владавином права и корупцијом. Каже да је проблем за Србију и то што више увозимо него што извозимо.
Петровић је рекао да ће због ситауције у свету раст у еврозони бити ““ошишан““, као и у земљама централне и источне Европе, и у Србији.
„Инфлација ће бити главни проблем за све. Просечна инфлација ће бити 7,5 одсто, док је прошле године била четири одсто. То ће направити разне проблеме и грађанима и привреди“, навео је он.
Председник Одбора директора Јапанске пословне алијансе у Србији Горан Пекез је рекао да су у Србију дошла два велика јапанска инвеститора Нидек и Тојо, који граде фабрике и планирају да запосле до 5.000 људи.
Председник Управног одбора ИЦТ Хуб Дејан Ранђић је рекао да је за Србију најбоље да се оријентише у овој ситуацији на оно што је у складу са њеним потребама и где има највеће потенцијале.
Ово ће бити једна велика лекција за инвеститоре, додао је Ранђић.
Потпредседник МК групе Александар Костић је рекао да су пре десетак дана, пре куповине Сбербанке у Србији, били нервозни где да уложе новац и хтели само да га инвестирају.
“’Данас смо већ другог мишљења“’, додао је Костић.
Највећа опасност за европску економију, као и економије Западног Балкана и Србије јесте растућа цена енергије која ствара све већи притисак на инфлацију за домаћинства и компаније, каже шеф регионалног представништва Европске инвестиционе банке за Западни Балкан Алесандро Брагонзи.
„Видимо и ризик ограниченог фискалног простора због растућих трошкова за војне сврхе, као и за држање цена енергије за домаћинства под контролом“, рекао је Брагонзи на Копаоник бизнис форуму.
То ће, каже, смањити фискални простор за предузимање капиталних инвестиција.
