Оливера Катарина, рођена је на данашњи дан 1940. године. Право име јој је Оливера Петровић, а уметничко име по којем је остала препознатљива изабрала је по својој мајци Катарини.

У богатој каријери успела је да наступи чак 72 пута у париској „Олимпији“, затварала Кански фестивал, певала у Њујорку, Бечу, Риму, Лос Анђелесу… Снимала плоче за светске издавачке куће. Њена највећа прекретница у животу била је улога у филму Александра Саше Петровића „Скупљачи перја“. Филм који је номинован за Оскара.

Ова улога и песма „Ђелем, ђелем“ отворили су јој велика врата у свет. А о чувеном затварању Канског фестивала прича се и данас.

– Југославија је у то време хтела да покаже колико јој је стало до кинематографије, какве редитеље и глумце има, и тај пријем је заиста био незапамћен догађај и за један Кан.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Olivera Katarina (@oliverakatarinaofficial)

У прелепом простору на обали мора, свирао је оркестар Јанике Балажа, а ја сам певала „Ђелем, ђелем“ и друге циганске песме из филма. На наш пријем дошле су највеће светске звезде које су тог тренутка биле у Кану, а атмосфера се једног момента толико „загрејала“ да су и филмаџије почеле да праве „лом“. Кан то никада није доживео – испричала је Оливера Катарина у једном интервјуу.

Како је исто касније опсивала „олупано“ је све што је било на столовима, а она се у једном тренутку транса и одушевљења изула и боса заиграла по срчи док су даме око ње вриштале од страха да се не посече.

Французи су је упоређивали са Брижит Бардо, а Италијани са њиховом Аном Мањани. Уследили су концерти у париској Олимпији 72 пута заредом.

– На једном од тих наступа био је и чувени шпански сликар Салвадор Дали, који је после концерта дошао код мене у гардеробу и показао колико су му били црвени дланови од аплаудирања. Био је одушевљен. На један од концерата дошао је да ме слуша и Ален Делон са тадашњом супругом Натали – сећа се Оливера Катарина.

У Кан се вратила 50 година касније, поводом јубилеја – пола века приказивања “Скупљача перја”. И тада је отпевала песму “Ђелем, Ђелем” али овог пута их је посветила Бекиму Фехмиу и Бати Живојиновићу, преминулим колегама.

Колико је ова песма имала одјека у свету говори чињеница да је Дани Клајн, певачица чувене групе Ваја Кондиос, пожелела да на њеном концерту у Београду управо Оливера Катарина отпева ову песму.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Olivera Katarina (@oliverakatarinaofficial)

– Упитала ме је да ли желим да будем њен гост на концерту у Центру „Сава” и да заједно отпевамо „Ђелем, ђелем“! Представила би ме као специјалну гошћу без најаве. Изаћи ћу из мрака у другом делу песме и отпевати је на ромском – испричала је Оливера Катарина.

Оно што се већ догодило на концерту могу да препричају само они који су били. Потпуно одушевљење и транс, током извођења ове песме.

Оливера је одрасла у Поп Лукиној улици у Београду. Како је испричала једном “улице тада нису биле угрожене аутомобилима и гужвом као данас, па смо безбрижно и безбедно играли жмурке и шуге” . Ишла је у основну школу „Краљ Петар Први“, а затим је уписала Пету београдску гимназију, у којој су први пут приметили њен фасцинатан глас.

Занимљиво је да је Оливера Катарина прва певачица која се на државној телевизији појавила у мини-сукњи.

“Било је то 1967. године, са песмом „Шу, шу, Шумадија“. Сама сам осмислила тај наступ. Многи су ме нападали због тога, али се нисам обазирала на приче јер сам увек била своја. Не знам због чега се подигла толика халабука, јер побогу нисам изашла гола”.

Факултет драмских уметности уписала је у класи Огњенке Милићевић. Са њом у класи су били и Станислава Пешић, Бранка Зорић, Душан Голумбовски и Милена Дравић. Са 21. годином је добила улогу у “Коштани” па је тада напустила факултет.

Оливера је тада упознала свог првог супруга позоришног критичара Вука Вуча, који је постао супруг иако га је при првом сусрету ошамараила.

– После премијере „Коштане“ освануо је његов мало злобан текст, у којем је написао да сам „милолика приучена балерина“. Та реченица ми је зујала у ушима и заклела сам се да ћу га ошамарити кад га видим. После неколико дана срела сам га у Клубу књижевника, скочила сам као опарена, пришла му и опалила му жесток шамар. Нисам знала да је Вук већ тада био заљубљен у мене… Баш те вечери када сам га ошамарила он ме је и запросио. Због тога је избио велики скандал у Београду и писало се како је један строги критичар запросио глумицу. Провели смо свега две године у браку и разишли се – рекла је Оливера.

Крајем шездесетих година, док је снимала филмове за руско, француско и италијанско тржиште, Оливера је упознала Миладина Шакића, тадашњег потпредседника града Београда, који је постао њен други супруг.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Olivera Katarina (@oliverakatarinaofficial)

Међутим како тврди после удаје за Миладина у њен живот се умешала политика, што је уједно значило и крај каријере.

-Никако није пристајала да једна глумица буде супруга политичара. То се догодило и супрузи Пеке Дапчевића, којој је каријера такође била уништена – сматра Оливера Катарина.

Са Миладином је добила сина Манета, који није кренуо њеним стопама али је као сликар остао у сфери уметности.

На питање да новинара да ли жали за нечим Оливера је одговорила:

“Не жалим ни за чим, и ништа не бих мењала у свом животу. Увек сам имала чврст став и била искрена према себи, послу, колегама, људима. Нисам плакала над првом бором на лицу, достојанствено носим своје године, јер мислим да сам их достојанствено и трошила. Не размишљам о прошлости, не чувам своје старе фотографије, јер сам увек живела пуним плућима, онако како сам желела, са много страсти и емоција”.

Оливера је 2020. године награђена Нушићевом наградом која се додељује глумцима за животно дело.