Сакупљачи гљива, љековитог биља, шумских плодова и пужева уплатили су лани у буџет јавног предузећа “Шуме РС” пет пута више новца по основу надокнаде него годину раније.
Ријеч је о надокнади која је дефинисана Правилником о условима коришћења и начину сакупљања осталих шумских производа у шумама и на шумским земљиштима у својини Републике Српске. Под осталим шумским производима се подразумијевају самоникле шумске биљке, као и производи животињског поријекла и производи неживе природе.
Вриједност накнаде уплаћене од стране комерцијалних сакупљача у 2021, према подацима из “Шума РС”, износила је 100.000 КМ, што је пет пута више у односу на годину раније, када је по том основу прикупљено 20.000 КМ.
У “Шумама” за “Глас Српске” кажу да увођење реда у област коришћења ових производа подразумијева да произвођачи остале шумске производе могу користити, али у складу са важећим законом.
– Комерцијални сакупљачи су препознали опредијељеност да се ово питање законски регулише. Принос за производе диктира количина, а највећи приноси су остварени од сакупљања сријемуша и плодова клеке, па је и највише надокнаде остварено од тих врста – додали су у “Шумама Српске”.
Помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Горан Зубић истакао је да је до позитивних резултата дошло јер су поштоване одредбе правилника, који је комерцијалним произвођачима олакшао производњу овог природног ресурса.
– Видимо ефекте и позитивне резултате који се не огледају само у тој накнади, која је пет пута већа, него и у користи комерцијалних сакупљача, јер смо поједноставили процедуре и њима омогућили да једноставније и на легалан начин сакупљају биље – рекао је Зубић. Сматра да ће бити настављено тим темпом, да ће приходи “Шума РС” расти по том основу, али и да ће комерцијални прерађивачи остваривати боље приходе.
– Потенцијал наших шума је доста велики и није искоришћен у потпуности, тако да има разлога да се на томе развија привреда – истиче Зубић.
С друге стране, власник фирме “Смрчак” из Зворника Миладин Мијатовић за “Глас Српске” каже да овај правилник не одговара ни произвођачима ни држави, али ни индивидуалном грађанину. Он наглашава да се ради о једном од главних извора прихода и додатне зараде многих у Српској, а посебно оних у сеоским насељима.
– Становницима који живе на селу без икаквих примања, а који могу тиме да се баве, тај посао би обезбиједио одређена примања. Држава је та која треба да стимулише, а не да узима харач. Ради се о категоријама са села које су најсиромашнији дио овог друштва – нагласио је Мијатовић.
Секретар у Удружењу шумарства и прераде при Привредној комори РС Лазо Шиник рекао је да се ради о малим показатељима који не могу у већој мјери утицати на стабилизацију великог предузећа као што су “Шуме РС”.
– У сваком случају, и ове бројке су позитиван показатељ – каже Шиник.
Инспекторат
У Републичкој управи за инспекцијске послове кажу да се дозвола за коришћење осталих шумских производа за комерцијалне сакупљаче добија јавним конкурсом. Оно што је кључно у том поступку је услов да су комерцијални сакупљачи дужни да доставе листу ангажованих сакупљача и доказ да је сваки од њих прошао обуку за сакупљање. Правилник је дефинисао и појединачне сакупљаче, односно локално становништво које сакупља остале шумске производе за потребе своје породице. Они могу да сакупљају те производе без надокнаде ако се утврди да је количина мања од килограма дневно.
