У просторијама Народне библиотеке Соколац, синоћ је одржана промоција књиге “Без наслова”, у којој су саткане пјесме трагично страдалих дјевојчица Свјетлане и Андрее Васиљевић из Источног Сарајева. Након доста година, њихова мајка Рада је смогла снаге да обједини грађу и испуни им жељу, а то је да их учини познатим.
– Оне су одувијек читале и писале. Mаштале су како ће једног дана бити попут великих писаца. Нажалост, живот је за њих припремио неку другу причу и ја сам се на њиховој вјечној кући зарекла да ћу то учинити. У књизи је саткано тридесет пјесмица са њиховим ликовним радовима, а свака од њих носи неку поруку – казала је Рада, додавши да јој је задовољство представити своје кћерке соколачкој публици, јер је и сама везана за овдашње крајеве.
Књига је представљена кроз документарни филм “Сара”, чије име носи посебну симболику.
– Ми смо се тимски увијек потписивале као “Сара” скраћено од Свјетлана, Андреа и Рада. Четири и по године након трагедије, родила се кћерка Сара, која је постала свјетлост нашег дома. Не могу рећи да је све то случајност, али просто живот је учинио своје – прича ова храбра жена.
Сара данас има дванаест година, одлична је ученица седмог разреда и велики заљубљеник у књижевност. Иако их никад није упознала, каже да је поносна на своје сестре од којих је наслиједила таленат за писање.
– Драго ми је што своју причу дијелимо са људима и шаљемо им снажну поруку живота. Поносна сам на своје посебно име, а највише од свега што сам кћерка овакве жене и сестра овакве двије дјевојчице. Мајка ми је од малена читала њихове пјесмице, али и од других писаца те на тај начин усадила посебну љубав према књигама. Обожавам да читам, а у “Љетном програму читања” изабрана сам за најчитаоца у свом граду – казала нам је Сара.
Издавач књиге “Без наслова” И документарца “Сара” је Завод за уџбенике и наставна средства из Источног Сарајева. Портпарол Завода Дејан Керлета рекао је да су са великом одговорношћу и радошћу прихватили да издају једно овакво издање, које је по много чему необиччно.
– Нажалост, ријеч је о постхумном издању. Дјевојчице које су аутори стихова и цртежа књиге, већ много година нису са нама. Али, требало је да прође одређен број година да коначно та књига угледа свјетлост дана и баш као што Рада каже њене дјевојчице су јој се на својеврстан вратиле. Издавањем овог дјела настојали смо да упознамо ширу јавност какве смо таленте имали у граду и окружењу. Такође, жељели смо да пошаљемо упозорење колико требамо да цијенимо живот и своје најближе, а људима који су доживјели сличне трагедије поруку како се мора наставити даље – истакао је Керлета.
Живот сестара Васиљевић прекинут је 18.септембра 2005. године у саобраћајној несрећи на путу према Палама. Учесници филма, међу којима су школски другови дјевојчица, учитељи, комшије, причају да је Андреа је била весела и раздрагана дјевојчица, док је Свјетлана била тиха, повучена, али бескрајно правична. Поред кћерке Саре, они су Радина највећа подршка.
