Злостављање дјетета не мора да буде само физичко. Иако се о физичком злостављању највише говори, постоји и емоционално злостављање које оставља дубоки утицај на ментални раст и развој дјетета.
Ускраћивање љубави и подршке, одбијање, критиковање, пријетње, омаловажавање и прозивање су облици емоционалног злостављања, а њихов утицај је видљив и у одраслој доби. Оно може да утиче на личне односе, каријеру, па чак и на везу са дјецом.
Емоционално злостављање понекад коегзистира са физичким злостављањем, сексуалним злостављањем или занемаривањем и један је од облика злостављања које је најтеже препознати.
Полако и постојано нарушава самопоштовање и самопоуздање дјетета. Иако је емоционално злостављање прилично тешко, емоционално занемаривање заправо је уобичајено у већини породица, нажалост, а проблем је што већина родитеља не препознаје знакове који на њега указују.
Родитељи морају да воде рачуна о томе да задовоље физиолошке, али и емоционалне потребе дјетета. Одговорност родитеља је да усмјерава дијете и емоционално га подржави.
Родитеља који емоционално занемарује дијете најчешће се могу препознати по томе што не реагују на дјечије осјећаје, занемарује емоције дјетета, не проводе вријеме с њим, увијек критикују, а никада не хвале дијете, не занимају се за живот дјетета, не препознају да је дјетету потребна помоћ и истичу искључиво грешке које дијете направи.
С друге стране, емоционално занемарено дијете је строго према себи, тешко може да идентификује своје снаге и слабости, има ниско самопоуздање, криви себе за сваки неуспјех, осјетљиво је на одбијање и сматра себе грешком, преноси Индекс.
Препознавање знакова емоционалног занемаривања и предузимање корака да се ствари побољшају кључно је за одгој саосјећајног и емпатичног дјетета. Одговорност одраслих је да пруже дјетету подршку и право окружење за остваривање својих снова.