Српска православна црква и вјерници обиљежавају данас Велике задушнице, као знак сјећања на све преминуле, када се посјећују гробља и прислужују свијеће на гробовима најближих и у храмовима.
Црква је прописала посебне дане – Задушнице, и то четири пута годишње, када се посебно молимо за покој душа преминулих.
Зимске задушнице су у суботу, пред Месне покладе, у суботу пред Духове су љетне задушнице, Михољске су у суботу пред Михољдан, а јесење, Митровске задушнице, у суботу пред Митровдан.
На дан задушница иде се у цркву, гдје се служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а послије службе иде се до гробова покојника. На гробовима се прислужују свијеће, а свештеник обави кратки обред и окади гробове.
На гробље и у цркву се носи кувано жито – кољиво, које подсјећа на Христове ријечи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у свјетлости Сунца.
Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се зацјељују ране гријеха.
Свијећа је симбол свјетлости Христове, која треба да нас подсјети на свјетлост којом Христос обасјава душе преминулих.
