Краљевина Тајланд требало би да у блиској будућности на својој територији изгради инфраструктуру која ће скратити раздаљину коју прелази роба на путу из источне и југоисточне Азије у друге дијелове свијета за читавих 1.200 километара. Посљедњих година у тој земљи се ломе копља око тога да ли ће то бити канал који би пресјекао тајландски дио Малајског полуострва или „копнени мост“, који ће се састојати од жељезнице, ауто-пута и нафтовода који би повезивали луке на обје стране тог полуострва.
У будистичком краљевству Тајланду и даље букте расправе о могућности да се на југу те земље, на Малајском полуострву, створи коридор који би омогућио да се раздаљина коју треба да пређе роба на путу из Пацифика до Индијског океана или обрнуто скрати за читавих 1.200 километара, пише РТС.
Мада је идеја о томе да се прокопа канал који би спојио Тајландски залив и Андаманско море и омогућио проток робе и људи, која постоји још од колонијалног доба, прије неколико година оживјела захваљујући иницијативи Народне Републике Кине да се у склопу њеног глобалног пројекта “Пут и појас свиле” на тај начин убрза и појефтини трговина на релацији између два океана, власти у Бангкоку, чини се, нагињу идеји да се, умјесто просјецања земљишта, на обје стране сјеверног дијела Малајског полуострва који се налази у склопу Тајланда направе луке и терминали за нафту и гас и оне споје жељезницом и ауто путем.
По извјештавању јапанског економског недељника “Никеи”, основни разлог за то је цијена канала, који би морао бити дуг бар 90 километара и који би због разлика у висини мора на источној, односно, западној обали Малајског полуострва захтјевао изградњу преграђених тераса које би прихватале пловила и постепено их подизале, односно, спуштале по три метра, зависно од смјера кретања.
Због тога, процјењује се, канал у јужном Тајланду који би скратио путовање између Индијског и Тихог океана и тако драстично умањио економску и геополитичку важност Мореуза Малака и града Сингапура коштао би између 25 и 30 милијарди америчких долара.
То би значило да тајландска држава мора да се доста задужи код кинеских банака, што би проузроковало проблеме везане за ликвидност државе и закомпликовало њено функционисање, те повећало и економску и политичку зависност Бангкока од најмногољудније земље свијета.
Та зависност посебно би била изражена ако би Тајланд кинеским предузећима дао дугогодишњу концесију на управљање каналом. А то би даље несумњиво изазвало разочарање и незадовољство у Вашингтону, који је вишедеценијски војнополитички савезник и покровитељ Тајланда и посљедњих година вриједно ради управо у супротном смјеру – на умањивању кинеског економског, политичког и војног уплива у регион и извлачењу што већег броја земаља југоисточне Азије из сфере кинеског утицаја.
Односи са САД, дакле, су још један битан елемент у оклијевању тајландске владе да се посвети изградњи канала који би био већински финансиран кинеским капиталом, јер само Пекинг у овом тренутку има довољно новца за такав гигантски подухват. Вашингтон посебно страхује да би ако би Кинези имали концесију на тајландски канал то њима омогућило да брзо и лако пребацују своју ратну морнарицу из Тихог океана у Индијски, гдје је кинески капитал већи изградио или откупио луке у Шри Ланки, Мјанмару и Пакистану, које могу да послуже за стационирање војних пловила.
Још један разлог за оклијевање Бангкока је и то што би канал физички одвојио крајњи југ Тајланда од остатка државе, јер мада би било могуће изградити велике мостове преко њега, проходност би била несумњиво умањена, што би могло имати одређене економске, па и психолошке посљедице на тајландском дијелу Малајског полуострва, гдје живи доста становника који су етнички Малајци и по вјери муслимани.
Могућности и ограничења “копненог моста” између Индијског и Пацифичког океана
Ипак, упозоравају стручњаци за саобраћај, тај “копнени мост” између двије будуће луке, Чумпон и Ранонг, који би се протезао преко превлаке Кра, могао би да за превознике и шпедитере буде мање привлачан од канала, јер је прилично извјесно да би у вишеструком претовару робе и синхронизовању долазака и одлазака бродова са обе стране Малајског поуострва који предају и преузимају ту робу било кашњења и закрчења, пише Блиц.рс.
