На почетку француског председавања ЕУ недвосмислена подршка Западном Балкану стигла је од Емануела Макрона. Региону, каже, треба послати јасну поруку да постоји перспектива чланства, али је навео да се морају предузети реформе унутар ЕУ како би био могућ пријем нових чланица. За јун је заказао конференцију управо о региону, која би уследила након Конференције о будућности ЕУ. Извесно је да ће се у Паризу анализирати постигнуто у оквиру Берлинског процеса, али чини се, ништа мање, ни у оквиру Отвореног Балкана.
Чини се да је са одлазећим премијером Црне Горе отишла и искључивост да се они никада неће придружити Отвореном Балкану. Здравко Кривокапић није видео разлику између Берлинског процеса и инцијативе која долази од лидера Србије, Албаније и Северне Македоније. Или, ипак јесте, једну. У првом смо вођени, каже, а другу бисмо сами водили. Ту шансу види Дритан Абазовић сада, иако је с почетка био скептичан.
„Отворени Балкан доживљавам као идејно средство које може да побољша регионалну сарадњу и помогне бизнису“, навео је Абазовић.
А како су више пута рекла тројица лидера, дуго чекање на подизање рампе из Брисела, определило их је да покрену иницијативу попут Отвореног Балкана. Нису се повукли из оне коју је покренула Ангела Меркел пре осам година.
Берлински процес је без импресивних, али не и занемарљивих резултата. Конкретно – укинут је роминг међу земљама Западног Балкана. Бележе се и инфраструктурни и енергетски пројекти, до добре сарадње, пре свега, цивилног сектора.
„Све оно што се ради у оквиру Отвореног Балкана иде ка креирању заједничког регионалног тржишта. Такође, Берлински процес је рекао да је један од главних циљева заједничко регионално тржиште. Међутим, Отворени Балкан за разлику од Балканског процеса има у овом тренутку неке конкретне резултате и три земље су се јасно определиле. Сви остали актери који одбијају учешће у Отвореном Балкану раде то искључиво из политичких разлога и нема никаквог економског или тржишног аргумента“, навео је Стефан Сурлић, доцент на ФПН-у.
Покретачи Отвореног Балкана нису заинтересовани да убеђују и остале земље да му се прикључе. Корист је, за њих, кажу, евидентна. Зелено светло за Отворени Балкан стигло је и од Сједињених Држава. Не и без услова. Недавно је Габријел Ескобар био изричит, једнако чланство свих земаља и да не смета европским тежњама.
„Док су у ЕУ званичници и немачки веома стидљиви по питању конкретних коментара између осталог, што је с једне стране врло тешко критиковати једну такву иницијативу за регионалну сарадњу која долази од локалних земаља а не из Брисела, с друге стране се они плаше да је то на неки начин конкуренција овом пројекту у којем они учествују„, навео је дописник РТС-а из Берлина Ненад Радичевић.
Да неће учествовати у Отвореном Балкану више пута је поновио Аљбин Курти. И не само то. Берлински процес је за њега пут за интеграцију шест земаља Западног Балкана. Од немачког канцелара очекује да ту инцијативу врати у пажњу актера Уније.
„Олаф Шолц се сасвим сигурно неће као Ангела Меркел бавити Западним Балканом, барем не у првим годинама његовог мандата, уколико не дође до неког безбедносног проблема у региону, али с друге стране његова шефица дипломатије из редова Зелених ће се сасвим сигурно бавити регионом и сасвим сигурно ће она инсистирати на новим пројектима у оквиру Балканског процеса“, наводи Радичевић.
Политичка решења као услов за развој економије
Сурлић истиче да би, нажалост, нека политичка питања требало да се реше и пре него што се дође до пуне реализације, а без њиховог решења нема развоја економије.
„Мислим на нормализацију односа Београда и Приштине, мислим на стабилизацију политичких прилика у Црној Гори и наравно на политички договор три стране у БиХ. Када то решимо, онда ће свакако бити више чланова и иницијативе Отвореног Балкана, али и реалне жеље да се унапреди Балкански процес“, каже Сурлић.
Седамнаест милиона становника Западног Балкана производи мањи бруто друштвени производ од пет и по милиона Словака, а она се не види као најразвијенија земља ЕУ, у просеку је. То је оно што треба да усмерава лидере Западног Балкана, каже Сурлић, када анализирају да ли треба да подрже нове иницијативе или и да развијају постојаће.
