Коцкање у БиХ чини се, цвјета као никада. Биљеже се појаве хроничних зависника о коцки, а томе је допринијела и пандемија.
Грађани све чешће у кладионицама покушавају заборавити проблеме и пронаћи забаву. Само прошле године ту су потрошили 133 милиона више него претходне. Властима кладионице нису мрске, али јесте, чини се, радити на заштити и превенцији зависности која неријетко разори читаве породице.
Према неким процјенама, у БиХ има чак 50 хиљада патолошких коцкара. Више од 75 одсто грађана пробало је неку врсту игара на срећу. Што и не чуди у једну руку, јер смо једна од оних земаља у којој има највећи број кладионица, објавила је Н1.
У њих залазе сви, чак и они најстарији. Али, податак који забрињава јесте да су група која то најчешће ради – средњошколци.
“Зависници о играма на срећу су врло пристојни, ничим упадни, врло често породични људи. Имају своје послове, три петине зависника о играма на срећу су запослени. Углавном су мушкарци у неким раним 30-им па до неких 50 година живота”, рекла је Расема Окић, из ЈУ Завод за болести зависности Кантона Сарајево.
Само грађани из Федерације су у кладионицама током прошле године потрошили 1,6 милијарди марака, подаци су Федералне Пореске управе. Међутим, из кладионица кажу, јавности се дају половиче информације. И појашњавају, та цифра није њихова зарада.
Бруто приход током прошле године био је 200 милиона марака.
Кладионице су врло интересантне и економским сручњацима. И врло драге властима. Развој лутрија се стимулише, јер пуни буџете и чини саставни дио ГДП-а.
“Било каква забрана тих активности економски посматрано доноси лоше резултате односно отвара врата за црно тржиште за клађење преко интернета у неким другим државама и тако даље”, изјавио је економски аналитичар Адмир Чавалић.
Прича о клађењу није црно-бијела. Игре на срећу су легалне, од њих се пуне буџети. Али адиктивни потенцијал ове врсте забаве не смије бити занемарен. На превенцији се мора радити. Јер, мало је оних који потраже помоћ, а и када је потраже, у већини случајева то буде касно.
