Ако би у Рогатици тражили највећег хуманисту и човјека са највише добровољног друштвеног рада у разним областима живота, многи становници ове општине без дилеме кажу да би избор пао на Милована Микана Јанковића из Сељана, који је за пет година 132 пута даровао крв.
С разлогом је тако, јер се овај 62-годишњак одазвао свим акцијама даривања драгоцјене течности, а сваки пут када сједне у столицу и испружи руку медицинарима каже да узму “колико год треба”.
Прво даривање крви, присјећа се Микан, било је неколико дана прије пунољетства, давне 1977. године, када је био матурант, а до поласка у војску крв је дао још пет пута. Хуману мисију наставио је и у ЈНА, а по одслужењу војног рока чинио је то и као радник Модне конфекције “Јасна”.
Био је давалац крви без којег се није могла замислити ниједна редовна акција. И у ванредним акцијама на позив Црвеног крста, али и молбе пријатеља, обавезно је учествовао уз његову познату “узми колико треба”.
– О свему томе свједочи на моје име издата и већ пожутјела књижица са датумом, количином и овјером надлежног органа – прича Микан.
Не само да је био неизоставни давалац крви, него је у бези са његовим именом и учешће на добровољим радним акцијама широм тадашње Југе.
Учествовао је, прича, на 12 савезних омладинских радних акција, а кад год је у његовим Сељанима покретана нека акција, Микан је обавезно ту.
У Одбрамбено-отаџбионском рату овај Рогатичанин био је од првог до посљедњег дана на војним положајима. “Зарадио” је сребрену медаљу за храброст и рањавање, а послије опоравка вратио се у јединицу и поново стао у ред добровољних даривалаца крви. За спас ратних другова крв је дао два пута.
– Једном чак и из вене у вену, а колико је то било знао је само доктор који је ту био присутан – прича Јанковић.
Крај рата није био и крај Миканове хумане мисије.
– Тада се нешто почело компликовати са хемоглобином у мојој крвној слици па, по препоруци љекара, већ двије године крв дајем једном годишње. И у таквим условима даваћу је док не навршим 65 година живота и нанижем 135 боца, односно све док ми љекари потпуно не забране – каже Микан уз напомену да су његовим путем пошли и синови Ђорђије и Ненад.
У рогатичкој организацији Црвеног крста кажу да је Микан, пензионисани радник ШГ “Сјемећ”, рекордер међу добровољним даваоцима крви у тој општини.
– У границама својих могућности дали смо му припадајућа признања, а на приједлог Црвеног крста од Скупштине општине Рогатица прије рата добио је највеће општинско признање – Плакету поводом 6. септембра Дана првог ослобођења Рогатице. Послије рата награђен је за заслуге у хуманим активностима и пожртвовању као вишеструки давалац крви.
Ријетка група
Милован Јанковић има крвну групу А негативну. С обзиром на то да је ријеч о најрјеђој крвној групи, веома је тражен и отуда чињеница да је он више пута и ван организованих акција даривао крв и углавном за најкритичније случајеве, када је било питање живота или смрти.
