Решење за реконструкцију хотела „Југославија” које уместо једног планирали два објекта од по 137 метара са по 33 спрата

Здање у Блоку 11а од 80 метара биће једно од два најнижа објекта засад предвиђена за јато облакодера у најмногољуднијој српској општини

Решење за реконструкцију хотела „Југославија” које уместо једног планирали два објекта од по 137 метара са по 33 спрата

Поникао у мочвари, Нови Београд постаје град под небесима. Последња у низу кула за које је најављено да ће се винути ка новобеоградском небу биће здање у Блоку 11а од 80 метара. И с том висином која није за потцењивање, то је ипак једaн од два најнижа објекта засад предвиђена за јато облакодера у најмногољуднијој српској општини.

Небеса су им једина граница откако је 2014. године укинута Студија високих објеката, која је, премда необавезујући акт, ограничавала домашај зграда. Четири године касније куле су почеле да се множе по Новом Београду, тачно четири деценије откако је у Блоку 33 завршена Западна капија Београда („Генекс” кула) од 117 метара висине, први џин у тада главном граду Југославије, у своје време контроверзан, а данас признат као једно од архитектонских знамења српске престонице. Спорења не мимоилазе ни савремене куле у том делу града.

За Бојана Ковачевића, архитекту, оне имају макар две генезе. Једна је она, каже, где се на скупо плаћеном земљишту гради што више у висину, компензације ради. Друга је кула као композициони мотив урбанизма.

– Палата „Албанија”, са ономад чак 11 спратова, била је из обе ове приче. Но, данас у Новом Београду, кад смо стари већ загадили „Београдом на води”, као да више ниједна од ове две логике не објашњава појаве. Још кад се сетимо да се деценијама код нас за високе зграде говорило да су солитери, дакле усамљени објекти, па и некако. Сад видим да је новонајављена кула у Блоку 11а потпуно наслоњена, својим једним волуменом, на тамошњу зграду хотела, на његов бочни зид. У том делу града, који је сав у отвореном систему градње, сад добијамо тзв. ивичну градњу типичног затвореног блока. Као кад бисте смешали вестерн и Тарковског – оцењује Ковачевић.

Паучину са изградње објеката виших од 100 метара скинула је пословна кула „Ушће” у Блоку 16, која је саграђена брзином рекордном за новију српску градитељску историју, испуњену сталним одлагањима. Темељи тој згради положени су у фебруару 2018, а објекат од 22 спрата, висине 104 метра, отворен је у јуну 2020.

Исте године када је почела градња „Ушћа два”, само неколико месеци касније, ограђено је још једно градилиште за облакодер од 155 метара и 40 спратова у Улици oмладинских бригада. У стамбено-пословном комплексу „Вест 65”, истоимена стамбена кула прошле године је завршена уписавши се као рекордер у висини Новог Београда и као вицешампион међу највишим зградама престонице. Са победничког трона скинула ју је кула „Београд” од 168 метара у „Београду на води”, чији завршетак касни.

Многима је то још и најмања од свих длака у том јајету, али тој кули, коју други виде као нови симбол и понос овог велеграда, бројни барем могу да захвале на томе што је прокрчила пут свим будућим кулама Београда и њиховим инвеститорима вечито гладним епитета највиши. Да пре осам година управо због „Београда на води” није укинута Студија високих објеката – документ који је прописивао у којим се деловима града не могу зидати небодери који би затворили поглед на историјска и културна знамења – власник „Веста 65” био би само један у реду оних који би узалудно чекали да се рампа ка небу подигне. Пре брисања студије, он је морао да заустави своје планове о пословном здању од 147 метара, јер тада је у тој зони смело да се подигне само стотину метара. На крају је добио дозволу да за осам метара и надмаши своју првобитну амбицију и промени јој намену.

Други су још дуже чекали тај обрт, који сад постепено трансформише панораму Новог Београда. Против њене промене није архитекта Јелена Кузмановић јер, подсећа, Нови Београд је иницијално планиран као модерни град широких булевара са доста зеленила и са таквом конфигурацијом може да поднесе и вертикале, репере у простору.

– Али само оне који су промишљено и плански постављени. Ако високи објекти никну ад хок према жељама одређених интересних група или појединаца, онда то постаје проблем који утиче на просторну несразмеру. Бојим се да је у овом тренутку управо таква ситуација – наглашава Кузмановићева.

Међу првима који су маштали да се високим здањима упишу у хоризонт главног града Србије били су улагачи који од 2006. не успевају да обнове хотел „Југославија” и да поред њега паркирају кулу. Пре осам година представили су решење за реконструкцију хотела тако што су уместо једног планирали два објекта од по 137 метара (33 спрата). План који им то омогућава усвојен је 2015, али им ни то није помогло, па градилиште ни до данас нису отворили. Оно је три године касније активирано на другом крају Новог Београда, у Блоку 42 између „бувљака” и насеља Белвил, где се зида главна аутобуска станица, а за тај комплекс предвиђена су чак три висока објекта до 100 метара и један до 65 метара. Као и завршетак станице, ни њихова градња још није на помолу.

Година у којој смо се суочили са короном посрећила се инвеститорима са апетитима да Београд посматрају са висине. Мирослав Мишковић, власник „Делта холдинга”, о томе је сањао деценију и по. Још 2007. у Блоку 20 прекопута хотела „Хајат” планирао је да сагради „Делта тауер” са 36 спратова на 144 метра висине. План да гради кулу свега неколико стотина метара удаљену од пословног центра „Ушће” и вечито мистериозног Петра Матића, својевремено највећег Мишковићевог супарника на тржишту некретнина, помрсила је студија високих објеката. Да је зидао док је на снази била та урбанистичка регула, од које су инвеститори морали колико-толико да зазиру, „Делта” би могла да рачуна на само 50 метара високо здање.

Чекање је Мишковићу у овом случају изашло на корист, и то 2020. Крајем те године на јавни увид изложен је нацрт плана детаљне регулације којим је на истој локацији, између „Хајата” и некадашњег пословног седишта „Делте”, предвиђена градња две куле од по 100 метара на 3,3 хектара. У том будућем „Делта центру”, између осталог, биће хотел „Интерконтинентал Београд”. Случајно или не, нацрт плана за тај блок нашао се под лупом јавности пет недеља после „Делтине” куповине Сава центра у Блоку 19 и чак три године пошто је рани јавни увид у тај плански документ окончан децембра 2017.

У неверици је јавност била и када је, непосредно по укидању ванредног стања уведеног због пандемије ковида 19, чула да ће се у Блоку 12 уз Булевар Николе Тесле градити чак три куле од по 97 метара. Оне су се тада нашле у плану детаљне регулације за ту локацију близу „Ју бизнис центра” и Палате Србија. Тај стамбено-пословни комплекс имаће око 100.000 квадратних метара и осим станова и локала у њему су планирани и комбинована дечја установа, амбуланта, библиотека… пренели су тада медији.

Још једна изузетно атрактивна локација Новог Београда виђена је као дом за високо здање. У Блоку 32 прекопута тржног центра „Меркатор” и у близини Западне капије Београда планиран је објекат до 120 метара. За будуће комерцијално-стамбено високо здање на месту Алта банке прошле године започета је планска разрада.

Неприкосновена Западна капија

Од свих новобеоградских кула једна је била и остала неприкосновена: Западна капија Београда у Улици народних хероја. Дуже од четири деценије била је највиша стамбена (30 спратова) и пословна (26 спратова) зграда престонице, једно време и бивше СФРЈ, а од прошле године постала је споменик културе. Оспоравана у току изградње, за неке нимало допадљиви бетонски џин архитекте Михајла Митровића, ипак се нашла на насловници каталога изложбе „Ка конкретној утопији: Архитектура у Југославији од 1948. до 1980” која је била одржана од јула 2018. до јануара 2019. у Музеју модерне уметности МоМА у Њујорку.