Душко Трифуновић је рођен у Сијековцу, у Врбаској Бановини. Рођен је прије оног рата. Написао је пуно дивних књига. И пуно дивних пјесама. Једну је написао за ‘Индексе’. Њен је наслов био ‘Ти си ми била у свему нај, нај’.
Није знао, нити могао да претпостави, да ће та пјесма, шестину вијека након што је написана, постати незванична химна референдума. Оног који је требао да Србе још једном разбије. Поништи све њихове жртве. И све њихове снове. Вјековне жртве. И вјековне снове.
Није могао чика Душко ни да претпостави, када је ову и толике друге љубавне пјесме писао, да ће доћи нови рат. Да ће отпочети нападом Зла на његов Сијековац. На његов народ.
И када, пред зору овог дана, размишљам о њему, човеку кога само преко пјесама знам, када размисљам о дану који почиње, када размисљам о животу, о томе ко смо били и шта смо данас, чини ми се да нека узвишена правда ипак постоји.
Јер свима онима који је граде, коју у њој живе и за њу дишу, она, која данас слави тридесети рођендан, јесте ‘нај, нај’. Без обзира на тешкоће и на грешке.
Светостефанско је јутро. Дан је Републике Српске. Државе Срба западно од Дрине. Срећан вам празник.
