Култни анимирани филм „Алиса у земљи чуда“ у продукцији Волта Дизнија премијерно је приказан прије 70 година, а и данас се сви радо сјећамо бијелог зеца који увијек касни, мачка, карата које говоре и чувене краљице.

Цртани је настао према истоименој књизи Луиса Керола, која је имала невјероватан утицај на кинематографију, позориште, књижевност и психологију. Цртани филм је премијерно приказан 1951. године у Лондону, а потом у Њујорку.

Волт Дизни је први пут неуспјешно покушао прилагодити Алису у анимирани играни филм током тридесетих година прошлог вијека, а ту идеју је оживио четрдесетих. Филм је првобитно требало да буде активни – анимирани филм, међутим, Дизни је одлучио да постане анимирани.

Када је приказан у биоскопима, публика је била разочарана па га је Дизни приказао на телевизији као једну од првих епизода своје телевизијске серије Дизниленд. На телевизији се показао врло успјешним те је на крају поново пуштен у биоскопе.

Остварење „Алиса у земљи чуда“ сматра се једним од највећих Дизнијевих анимираних класика, посебно једним од највећих култних класика у медију за анимацију.

Књига „Алиса у земљи чуда“ била је предмет бурних расправа током 20. вијека, а о њој је говорио и Фројд. Расправљало се да ли је писана за дјецу или није. Према једној од многих теорија Алиса је као Ева, јер њена прича почиње на идиличном мјесту које многе подсјећа на рајски врт. Алиса не узима јабуку као Ева, али она пропада кроз зечју рупу у свијет чуда. Теоретичари су говорили да је тиме заправо наглашен Алисин улазак у пубертет, у свијет одраслих.

Ипак у цртаном посматрамо дјевојчицу Алису која је уснула сан и одвела малишане у чудесни фантастични свијет. Она је храбра и срчана. Она воли свијет и друга бића. Радознала је, пуна љубави и саосјећања и то с поносом истиче. Она не воли неправду.

Забавни свијет Алисиних авантура, злих људи и оних који јој помажу у земљи чудеса многим генерацијама је био један од омиљених цртаћа, јер је подстицао дјечију машту и будио у њима љубав према свијету. Луис Керол је ово дјело објавио 1865. године.

Вјерује се да је књига „Алиса у земљи чуда“ алузија на „Рат ружа“, који се догодио у Енглеској у 15. вијеку. То доба је било обиљежено сплеткама, издајама и одсјеченим главама, баш као и у причи. Ако је претпоставка тачна, онда је беба која се претворила у свињу члан „Бијеле руже“, односно Ричард Трећи, који је имао печат са бијелом свињом.