“Ја сам једна обична Српкиња која много воли наше прелијепе крајеве, Републику Српску и боричке арапске коње” започиње нам причу о себи тридесетосмогодишња Драгана Рудовић, удато Косорић, чије су фотографије на коњима ових дана заинтригирале јавност.
“Када ме је позвала предсједница КК “Ленкоран” из Рогатице Сандра Ерић и објаснила ми да је циљ фоторгафисања да се скрене пажња јавности на опасност да, због небриге институција, потпуно нестане борички арапски коњ, одмах сам пристала” прича ова дама несвакидашње љепоте. А о својој љепоти – не жели да прича.
“Ма пустите то” каже “медији воле мало и да претјерују. Нисам ја српска Ким Кардашијан, ја сам обична, породична жена. Истина, док сам студирала звали су ме Цеца, али ово није прича о мени, овдје су у првом плану борички арапски коњи, њихова љепота и љепота Борика, као и покушај једне друге, храбре жене Санде Ерић да их спаси од нестајања” наставља Драгана.
Драгана Рудовић Рођена је 1983. год у Сарајеву, гдје је живјела са родитељима до рата. Ратни вихор одвео ју је прво на Хан Пијесак, гдје је завршила гимназију, а након тога школовање је наставила у Бијељини, гдје је завршила економски факултет. У Отаџбинском рату је изгубила оца, како каже, кад јој је био најпотребнији. Због тога је кроз живот морала да се бори више него њени вршњаци, али и научила да цијени и друге који се боре. И то потврђује и овим гестом.
Не жели да прича како је дошло до тога да чувена ергела од више стотина коња боричке арапске и босанске брдске пасмине “Борике” пропадне и буде угрожен генетски потенцијал пажљиво његован 125 година.
“Кривци ће сами себе препознати и они нека виде како ће даље да живе са овим недјелом на савјести. Моја је жеља да учествујем у позитивној причу о покушају очувања овог непроцјењивог генетског потенцијала. Као жена и патриота препознала сам напоре друге храбре жене, Сандре Ерић, предсједнице КК “Ленкоран” која са својом породицом чини надљудске напоре да сачува боричку арапску пасмину коња од нестајања” казује Драгана.
Ни Сандра Ерић ни муж јој Небојша нису запослени, иако Небојша припада категорији породица погинулих бораца. Преживљавају, подижу дјецу и прехрањују породицу бавећи се пољопривредом. Упркос томе из свог породичног буџета издвајају средства за ову своју племениту намјеру. Коњички спорт је много скуп, ова племенита грла коштају као просјечан аутомобил, треба им набавити квалитетну храну, свакодневно их његовати се бринути о њима, радити посао од широке друштвене користи. Ерићи су се, у много наврата, обраћали свим нивоима власти, од локалне до републичке, али су надлежне институције на све њихове молбе остајале и глуве и нијеме.
САЧУВАЋЕМО БОРИЧКЕ АРАПЕ
“Сачуваћемо ову племениту пасмину, иако власти свих нивоа не желе да нам помогну. Помоћи ће нам љубав коју гајимо према коњима, наша и других људи, попут Драгане, која је одмах пристала да учествује у фотографисању са коњима. Помоћи ће нам фотографи, новинари… сви они који, за разлику од представника власти, јесу спремни да, без паре и динара, раде у корист друштва и заједнице. Циљ акције фотографисања коња на Борикама, у њиховом природном амбијенту, јесте да ову љепоту подијелимо са јавношћу. Можда се нађе још неки ентузијаста, заљубљеник у коње, који има неку добру идеју како афирмисати коњички спорт и сачувати ове љепотане. Знамо да заљубљеника у коње има широм наше прелијепе Републике Српске, и знамо да нисмо једини, показало се то у више прилика” казује предсједница КК “Ленкоран” из Рогатице Сандра Ерић.
И додаје да рачуна на људе, појединце, ентузијасте. На власти и институције код нас се одавно не може рачунати. Ни за шта позитивно. Није реално ни очекивати да они који су довели до нестајања ергеле “Борике” сада помогну да се сачува бар неколико племенитих грла.
