Ови често шармантни, али смртоносни људи, имају клиничко име – психопате.
Карактерише их мањак савести, а све што раде – чине због своје користи (чак и на туђу штету).
Увек узимају више него што дају.
Ови предатори, оба пола, увлаче се у свакодневне животе недужних људи, и за собом остављају дубоке и болне трагове.
Сваког психопату одликује бунтовништво и изразито непоштовање друштвених правила.
Зато и није чудо, што су већина психопата криминалци – само што неки од њих никада нису били ухваћени.
Класични психопата одликује се потпуним одсуством савести као једне важне особине коју поседују нормални људи. Он ће се служити свим средствима да оствари своје циљеве. Ради се о људима који су већином – по самој својој суштини – зли.
Обичним људима савест на неки начин служи као кочница, тако да ће они већину својих поступака ‘вагати’, тежећи томе да не повреде друге приликом остварења својих циљева. Међутим, без савести у склопу свог бића, психопата се налази у једној ситуацији у којој он има велику ‘предност’ над нормалним човеком. Њега ништа не може да кочи, осим можда оних правила успостављених у оквиру правног система друштва.
Најчешћи описи психопата: „Они могу бити симпатични, шармантни, интелигентни, опрезни, импресивни“, „могу да оставе утисак некога у кога човек може да се поузда“ и „имају много успеха у завођењу жена“. Међутим, „они су неодговорни,“ „рушилачки настројени“ и слично.
Велику конфузију прави то што психопате имају доста особина које многи нормални људи сматрају пожељним. На пример, они често остављају утисак невероватно чврстог самопоуздања. У многим случајевима испољавају једну „натприродну магнетску привлачност за особе супротног пола“.
Психопате болују од стварне менталне болести, а то је – потпуни и неизлечиви недостатак осећања. Уколико психопата уопште нешто осећа, онда су то емоције најплиће врсте. Он чини бизарне и самодеструктивне ствари зато што је потпуно имун на последице које би нормалног човека испуниле осећањима срама или гриже савести. Оно што би други у том смислу сматрали катастрофом, за њега представља само једну малу незгоду или „чисту ситницу“.
Психопатија је сасвим уобичајена у људском друштву. Постоји много случајева психопата који нормално раде као бизнисмени, доктори, па чак и – психијатри.
Они изгледају у сваком погледу као нормални људи. Недостатак савести их чини веома ефикасним „машинама“. Они могу да буду бриљантни, могу да пишу научне радове, могу да имитирају речи пуне емоција (веома су успешни глумци), међутим, временом постаје све јасније и јасније да њихове речи нису у складу са њиховим понашањем. Они су врста људи који ће у једном моменту тврдити како је страшно погођен болом услед смрти неког блиског пријатеља или члана породице, а у следећем моменту ће отићи на неку журку или у диско клуб – „да би то заборавио“.
Карактерише их површност, егоцентричност, импулсивност, мањак савести и емпатије, подмукло и манипулативно понашање и непрестана потреба за узбуђењем; веома често живе „на ивици“, што их чини додатно привлачним.
Њихова шармантност чини их правим магнетима за особе супротног пола које се, пре и него што стигну да се окрену, хватају у њихову мрежу. Врло су елоквентни, забавни су саговорници и веома уверљиво причају „приче“.
Све психопате поносне су на своју способност лагања, и с правом, они су стварно мајстори свог заната.
Укратко, психопата је – предатор или грабљивац. Он се камуфлира уз помоћ маске трезвености, а онда, слично грабљивим животињама, тихо и неприметно прати своју жртву, издваја је из стада, приближава јој се и крши њен отпор.
Добри су стратези и веома добро се маскирају користећи све врсте речи, гестова лажи и манипулација – како би увукли жртву у своју замку. У многим случајевима они ће претходно скупити што је могуће више информација о својим жртвама, сазнати све њихове врлине, слабости и мане, па ће играти на те карте колико год је то могуће и како им то одговара.
Иако немају савест, они ће још у својој младости приметити ту „чудну“ особину код других, па ће тај проблем прилично брзо интелектуално премостити, а онда ће своје жртве често манипулисати тако што ће се ослањати или апеловати на њихову савест.
Психопата ће вас увек оптужити да радите оно што он ради или намерава да уради. У свакој интеракцији између психопате и нормалног човека са потпуним опсегом емоција, психопата увек побеђује.
Психопате се често називају и „вуковима у јагњећој кожи“. За разлику од отворено агресивних психопата, много више је оних који спадају у групу тзв. ‘скривено-агресивних личности’ .