Свети Никола рођен је око 270. године у Патари, Ликији, у Римском царству, а упокојио се око 345. године у Мири, Ликија, у Византијском царству. У хришћанству био је познат и као Никола Мириклијски, Никола Чудотворац, светац је у традиционалним црквама, архиепископ Мире Ликијске.
У хришћанству се поштује као чудотворац, у источном хришћанству још и као заштитник путника, затвореника и сиромашних, а у западном хришћанству још и као заштитник готово свих слојева друштва, али нарочито дјеце.
Свети Никола се празнује у цијелом хришћанском свијету и најчешћа је слава код Срба, гдје половина слави, а друга половина иде на славу Свети Никола или Никољдан, који се празнује данас, једна је од најчешћих српских слава.
Иако не постоји статистика о томе колико људи заиста слави Светог Николу, у народу је уобичајено да се каже да половина слави, а друга половина иде на славу. За разлику од осталих светаца, Светог Николу славе сви хришћани.
Никола је био син јединац знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља приморског града Патаре у Малоазијској области Ликији. Одмах по рођењу у Николи је, како свједочи предање, могао да се препозна будући чудотворац јер је приликом крштења могао да стоји сам на својим ногама без ичије помоћи.
При крштењу је добио име Николај, што у преводу значи побједитељ народа. Под утицајем свога стрица, који је био епископ града Патаре, Никола се посветио свештеничком животу и убрзо прочуо по свом неуморном раду, милосрђу и непоколебљивом вјером у Исуса Христа. Послије смрти родитеља, раздјелио је сву имовину сиромасима и ништа није оставио за себе.
Свети Никола се сматра заштитником дјеце, учених људи, трговаца, морнара, путника уопште. Некада се на свим хришћанским бродовима налазила икона Светог Николе, а он се посебно празновао дуж Јадранског и Средоземног мора, гдје је био обичај да се на тај дан не испловљава, а бродови на пучини усидре и пловидбу наставе сутрадан.
Такође, он је заштитник многих градова и лука (посебно у Грчкој и Италији). У грчком фолклору Свети Никола се описује као „господар мора”. У модерној Грчкој и Србији он је један од најпоштованијих светитеља.
Заштитник је цијеле државе Грчке. Комерцијални празник Празник Светог Николе има данас велики комерцијални значај, нарочито у земљама западне Европе. Пошто је тај празник везан за даривање, дошло је до његове велике популаризације, па се пред тај дан масовно купују поклони.
Верује се да је такав комерцијални утицај посљедица ултрапотрошачке културе, која је стигла из Америке. Свети Никола се празнује као дјечји празник у Њемачкој, Холандији и Белгији, тада дјеца добијају поклоне уколико су била послушна.
Сматра се да је обичај по коме се дјеци уочи Светог Николе у ципелице потајно стављају поклони потекао отуда што Свети Никола своја доброчинства никада није чинио јавно. Био је познат је по томе што је тајно давао људима новац, а сада се на Западу често пореди са Деда Мразом, који се на енглеском зове Санта Клоз, што је скраћено од Санта Николаус (Свети Никола).
Свети Никола је умро у петак, 6. децембра (односно 19. децембра по новом или Григоријанском календару) 343. године и сахрањен је у Саборној цркви у Мири.
Ту је његово тело почивало више од шест вијекова, а хришћани су долазили на његов гроб и доводили своје болеснике.
Међу њима су били и Стари Словени са ријеке Дон, чиме се објашњава зашто је Свети Никола толико поштован код Срба.
Када су Турци у једанаестом вијеку освојили Ликију, мошти Светог Николе су пренијете у Бари у Италију.
Вјерници сутра прослављају и Дјетињце:
Српска православна црква (СПЦ) сутра празнује Дјетињце када одрасли симболично вежу дјецу, која се дријеше, односно ослобађају припремљеним даровима.
Дјетињци се славе трећу недјељу пред Божић. Одрасли рано ујутру или по доласку из цркве са богослужења вежу дјецу, а за везивање обично користе каиш, канап или тање уже.
Обично се завежу ноге или руке, па се једним дијелом канап завеже за сто или столицу.
Везивање за Дјетињце, Материце и Оце има вишеструку симболику. Симболизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама, затим упућује укућане на штедљивост и истрајност у врлинама.
Добра и штедљива дјеца прикупе нешто средстава штедњом, па за тај дан набаве неку част и дријеше се онима који их вежу.
