Мање од десет минута. Толико времена било је потребно ове седмице да цена природног гаса на берзама енергената у ЕУ достигне највишу вредност у историји. Директан повод најновијег, раније незабележеног скока цене гаса овог пута била је изјава Аналене Бербок, нове шефице немачке дипломатије, да Берлин у овом тренутку не може дати зелено светло „Северном току 2”.
„Тај гасовод не може бити одобрен, зато што не испуњава одредбе енергетских закона ЕУ, а ту су и безбедносна питања. Ескалација напетости на граници Русије и Украјине утицала је на ту одлуку”, нагласила је она.
Иначе, Бербокова је у октобру директно оптужила Русију да је виновник ондашњег рекордног скока цене природног гаса на 1.046 долара за 1.000 кубних метара. „Текућа висока цена гаса је најпре резултат високе тражње и ниског снабдевања. Покер који игра Русија приметан је и овде: испоруке гаса управо су смањене”, оценила је тада Бербокова.
Најновија рампа „Северном току 2” из Берлина изазвала је панику на европском енергетском тржишту, најпре због драматично ниских залиха усред првог таласа велике студени на Старом континенту. „Берлинска блокада” недавно завршеном руско-западноевропском гасоводу изнела је цену природног гаса у среду на 1.428 америчких долара за 1.000 кубних метара (око 120 евра за мегават-час). На Волстриту су израчунали да је та енормна цена природног гаса у ЕУ (630 одсто већа него почетком године) иста као када би цена барела нафте („брента”) сада била 232 америчка долара, пренео је Блумберг. Иначе, цена барела нафте кретала се јуче нешто испод 70 долара.
Истовремено, уз берзе, на објаву из Белина да „Северни ток 2” не испуњава одредбе енергетских прописа ЕУ, сместа је реаговао и званични Беч.
„Аустрија ће свакако наставити да подржава ’Северни ток 2’. То је европски пројекат, који брзо треба да почне с радом. Није неопходно повезивати ’Северни ток 2’ с понашањем Русије у вези с Украјином. ЕУ таквим потезима само повређује сопствене интересе. ’Северни ток 2’ не служи само интересима Русије, већ и интересима Немачке, Аустрије и других чланица ЕУ”, оценио је нови аустријски канцелар Карл Нехамер.
У међувремену, Европска комисија је јуче, мимо акутне енергетске кризе у ЕУ (цена мегават-сата на тржишту у Немачкој достигла је око 290 евра, док је у Француској на историјском максимуму од 329 евра), наставила с фазним планирањем уређења гасног тржишта ЕУ у будућности, почев од 2025. и онда након 2030. и 2049. године.
Брисел је овог пута најдаље отишао с предлогом да се од 2049. забрани склапање дугорочних уговора о енергетском снабдевању гасом „са стране”, како би се појачао ослонац ка „зеленој транзицији” и смањила зависност од снабдевача из иностранства. Већина текућих енергетских споразума с Русијом и Алжиром (водећим снабдевачима) заснована је управо на дугорочним аранжманима.
Истовремено, мимо донедавне реторике како ЕУ треба брзо лишити „штетних фосилних енергетских ослонаца”, Брисел је јуче изашао са законским предлогом да ускоро субвенционише два гасовода. Реч је о спремности Европске комисије да уђе у сарадњу на изградњи два иначе контроверзна гасовода: „Мелита” (159 километара дуги цевовод између Малте и Ђеле на југу Италије), као и „Ист-Мед” (1.900 километара дуги гасовод између Израела, Кипра, Грчке, Италије и даље на север). Актери изградње та два гасовода предмет су међународних истрага сумњивих финансијских трансакција. Новинарско истраживање изградње гасовода „Мелита” наводи се као могући разлог тајанствене погибије малтешке новинарке Дафне Каруане Галиције. Почетком месеца њена фамилија је апеловала на Брисел да не стане иза пројекта „Мелита”.
У међувремену, према замисли Брисела, кључну реч у избору будућих приоритетних енергетских коридора у ЕУ, који би крајем деценије требало да транспортују и „плави водоник”, имало би утицајно удружење приватних европских оператера цевовода.
„Нови предлог уређења европских енергетских коридора садржи од старта уграђени конфликт интереса”, проценила је јуче невладина организација „Глобал витнис”.