Марко Николић из Сокоца годинама се успјешно бави производњом козјег млијека, сира и сурутке, за које каже да су права ризница здравља.
Марко је своје путовање у свијет козарства започео са једном козом, Белком, од које се садашње стадо, од око 30 грла, углавном и разродило.
“Да бисмо произвели добар квалитет козјег млијека, мора да постоји велика љубав према овом послу” , истиче Николић за Новости, и додаје да бављење козарством не препоручује никоме ко не осјећа љубав према животињама.
Овакав тип производње, каже, захтјева одређена знања, али и много труда.
“То је животиња која има и своје предности и мане, животиња која може бити дивља, али и веома питома, тако да то мора бити спој науке и сточарства”, истиче Николић.
Он каже да, осим њега, у овој локалној заједници постоји још људи који се баве козарством, али да се они том производњом баве искључиво за своје потребе.
“Људи обично држе по два-три грла, ријетко ко буде са стадом од осам до 12 часова на испаши по свим временским приликама”, каже Николић.
Он тврди да чаша млијека од његових коза, које су на испаши, на пашњацима изнад 1.000 метара надморске висине, на обронцима Романије, садржи више од 700 врста љековитог биља, а да козји сир представља праву благодет за организам.
“Сигуран сам потпуно у квалитет млијека својих коза због здраве исхране у којој нема вјештачких додатака, али и због добрих хигијенских услова у којима бораве. Козји сир који производим је прави деликатес, јер садржи бројне љековите састојке”, рекао је Николић.
За један килограм козјег сира потребно је десет литара млијека. И поред тога цијене млијечних производа са његове фарме су доста повољније него на тржницама.
“Приликом формирања стада одлучио сам се за домаћу козу белку, јер је питомија и лакше се прилагоди условима на овој надморској висини”, каже Николић.
Поред стандардних млијечних производа, Марко прави и мелеме које извози у земље региона, Европе, али и у далеку Аустралију.
Прије него што је постао фармер, Марко је провео 20 година за воланом у домаћем саобраћају и међународној шпедицији.
“Бавећи се превозом, примјетио сам да се из Србије извози квалитетна роба у Европу, а увози се доста нижа класа свих производа, па сам одлучио да се посветим производњи здраве хране”, каже Николић и додаје да му није дуго требало да се одлучи којим послом ће се бавити, па се из Чачка, гдје је радио након избјеглиштва, скућио у Сокоцу и прелијепој Романији.
