Др Невена Вељковић, научна саветница Института за нуклеарну енергију Винча, испричала је у Јутарњем програму ТВ Прва о генетском истраживању спроведеном над људима у Србији. Истраживање је показало да се одређене варијације гена појављују много чешће у Србији, него на другим местима. Постоји један ген који нам је специфичан, а име протеина за који је „задужен“ је невероватно!

„Институт Винча је доказао да постоји једна варијација гена која је чешћа у Србији. Сви ми имамо исте гене, али њихове варијанте се разликују у различитим групацијама. Код наших грађана је специфична једна варијанта, по ономе што се за сада зна, мада се базе података још пуне, истраживања су у току. Тај ген зове се ПСПХ, која је везана за његову функцију, оно што је нама било занимљиво. Гени производе протеине који даље чине оно по чему се разликујемо. Протеин је СЕРБ, то је нама било врло узбудљиво, иако је потпуно случајно! Име добија по томе што је у питању сериум Б протеаза, па се скрати на СЕРБ. Али од 24.000 гена колико има, да баш ми у Србији имамо ту разлику, то је невероватна коинциденција“, рекла је она.

Ген ПСПХ није, каже докторка, превише истражен и детаљни подаци тек ће бити познати.

„Није много истражен, он регулише процесе у организму али се о њему и његовим варијантама мало зна. Ово је одличан повод да се на њега обрати пажња“, рекла је она.

„Имамо значајна научна открића, открили смо да постоје варијанте гена које нису биле познате у великим базама података код нас. Све више гентских истраживања то открива, мале популације нису биле предмет истраживања, али се та научна неправда сада све више исправља. Сазнајемо све више о разноврсности света који нас окружује“, рекла је докторка.

Др Вељковић подвлачи и важност оваквих истраживања.

„Ово је први корак у сагледавању наше генетске структуре, а њено дефинисање је важно, каже она, јер се те информације даље користе да би се правиле персонализоване терапије. Медицина све више иде ка томе да ви добијете терапију ‘скројену’ према себи, због тога је основа ваша генетска слика, али треба да знамо и слику ваше популације, да бисмо знали да ли је та варијанта честа и безопасна, или ретка па треба обратити пажњу“, рекла је она.

Ако је неки ген чест, могуће је да корелира с болешћу.

„Могуће је да стога нека популација буде склонија болести као што је висок притисак и кардиоваскуларне болести. Више различитих гена утиче на болести, као и фактори средине и стил живота. Генетика ту много помаже, ми морамо да знамо да можемо и сами да утичемо на то“, рекла је докторка.

„Први је корак на том путу, треба да радимо много више, да имамо више испитаника и да истражимо што више гена. Важно је било ставити нас на ову генетску мапу, велике фармацеутске компаније праве терапије узимајући у обзир све што постоји на свету. Ако нисте укључени, добијате шта сте добили“, рекла је она.

Да ли су Срби склони притиску, он је врло чест проблем, постоји ли генетски „разлог“?

„Па, овако, ми то нисмо истраживали, већ да ли гени који су код нас учестали имају везе са повишеним притиском. Али друга истраживања, наших колега, показују да је то толико учестала патологија код нас да би је требало врло озбиљно истражити“, рекла је она.

„Разликујемо се у великом броју гена који је повезан са имунским одговором, мислим да ту треба посебно да истражимо. Имунски одговор је важан за многе ствари, не само за корону већ и карциноме, који ужасно оптерећују нашу популацију„, рекла је она.

Важе ли ова правила само за Србе, или заправо за регион?

„Истраживали смо за нашу земљу, али гени не познају границе, то јесте тачно. Ми нисмо још истражили за Балкан али верујем да се и окружење тиме бави“, рекла је она.