С почетком децембра 2021. године готово је извјесно да до избора 2022. неће бити промјена у начину гласања и пребројавању гласова, цијени предсједник Централне изборне комисије Жељко Бакалар.
–За увођење било какве промјене у бирачки процес потребне су измјене Изборног закона БиХ, али и додатна средства. Проблеми с којима се суочавамо у том контексту јесу да, прије свега, грађани не знају које би све модалитете могли користити како би нас подржали, али и то да нема политичке воље, да имамо један број партија којима се не свиђа актуелни састав ЦИК-а БиХ и које не желе никакве промјене. Једино што ми можда можемо да урадимо и тренутнои истражујемо те могућности, јесте биометријска идентификација бирача путем заједничког система с Агенцијом за идентификационе документе, евиденцију и размјену података Босне и Херцеговине (ИДДЕЕА), али то је нешто што тек истражујемо – каже Бакалар и наглашава да је потпуна неистина да ЦИК БиХ нешто ради на своју руку или да нешто не жели да уради.
Грађани су заинтересовани за нове технологије, пише Интервју.
Додику не одговарају нове технологије у изборном закону, а одговарају у Мерцедесу и Клиничком центру… или Једино рјешење, када је у питању изборни закон, је електронско гласање – ја гласам и мој глас је директно, одмах у регистру, па је у 19 завршено гласање, а најдаље у 21 час се знају резултати, пишу грађани на форумима и у секцији за коментаре на порталима.
Делегат у Дому народа Парламента БиХ Златко Милетић сматра да ЦИК БиХ може самостално увести нове технологије у изборни процес у БиХ и да би за то сигурно добили подршку и помоћ институција међународне заједнице
–ЦИК је надлежан да изборни процес учини законитим, транспарентним и јавним, то је искључиво њихова надлежност и убијеђен сам да за увођење нових технологија у тај процес нису потребне измјене Изборног закона БиХ. Разговарао сам о томе с појединим члановима ЦИК-а и они тврде да нисам у праву, али ме нису увјерили и убијеђен сам да би, као би инсистирали на томе, добили подршку ЕУ и администрације СДА, можда би помогли ОСЦЕ или нека друга међународна организација, каже Милетић и наглашава да је додатни проблем настојање појединих странака да дискредитују ЦИК БиХ.
–Ми смо на сједници Дома народа Парламента БиХ која је одржана крајем новембра имали иницијативу ХДЗ БиХ да ЦИК БиХ прогласимо организацијом која не ради свој посао, односно да је изабрана на нелегитиман начин и та иницијатива није прошла са само једним гласом више против ње. Очигледно је владајућој коалицији стало да се врати стари сазив ЦИК-а БиХ преко ког они управљају изборним процесом, цијени Милетић.
И Зукан Хелез, заступник у Парламенту БиХ сматра да ЦИК БиХ нове технологије може увести у изборни процес без измјена Изборног закона БиХ.
Слушао сам правнике које боље познају законе и они сматрају да ЦИК БиХ без измјена Изборног закона може да уведе електронско бројање гласова или надзорне камере. И ја мислим да могу, али и да требају то урадити јер је то предуслов за фер и поштене изборе – ми сада уопште не знамо колико су гласова тешки ови који траже измјене устава и закона јер ако у оволикој земљи само за Предсједништво БиХ имате 500.000 неважећих листића – питање је легитимности тих избора, а нама прије свега треба поштен и фер изборни процесс који даје легитимне резултате, каже Хелез.
Подсјећања ради, и мисија ОСЦЕ у БиХ је изборе 2018. оцијенила као тек дјелимично фер и поштене.
Бивши члан ЦИК-а БиХ и предсједник Коалиције за слободне и поштене изборе Под лупом Вехид Шехић тврди да ипак нема увођења нових технологија без измјене Изборног закона за БиХ.
–У Изборном закону је на више мјеста јасно назначено да се гласови броје и гдје и свака промјена тог процеса тражи измјене изборног закона, а то може урадити само Парламент БиХ који је и усвојио тај закон, каже Шехић.
У Изборном закону БиХ у члану 5. 23. је описан поступак бројања листића.
Ако се бројање гласачких листића врши на бирачком мјесту, бирачки одбор почиње утврђивати резултате гласања након завршетка процеса гласања и затварања бирачког мјеста. (2) Бирачки одбор прво броји неискориштене и упропаштене гласачке листиће и ставља их у одвојене пакете који се након тога запечате. (3) Бирачки одбор након тога одвојено броји бираче који су потписали изводе из Централног бирачког списка, бираче који су потписали посебан извод из члана 5.18 овог Закона, те утврђује укупан број бирача, који су гласали на бирачком мјесту, и уписује ове податке у одговарајуће обрасце. Бирачки одбор затим отвара једну по једну гласачку кутију и броји коверте с непотврђеним гласачким листићима, ако их има, као и гласачке листиће који се налазе у гласачкој кутији. Након тога, бирачки одбор броји важеће гласачке листиће којима је гласано за сваку поједину политичку странку, коалицију, листу независних кандидата и независног кандидата, као и број гласова за сваког кандидата на кандидатској листи, те утврђује број неважећих гласачких листића.
