Нацрт закона о обновљивим изворима енергије у Републици Српској за мјесец дана колико је на увиду јавности, привукао је велику пажњу стручњака и инвеститора, али и организација за заштиту животне средине.
Посланици у Народној скупштини Републике Српске овај документ су усвојили 30. септембра, а ресорни министар Петар Ђокић тада је са говорнице је поручио како је у фокусу новог закона реформа система подстицаја који морају бити економичнији и засновани на тржишним принципима.
Такође, како је додао Закон са друге стране треба да олакша развој пројеката који користе обновљиве изворе енергије увођењем транспарентнијег механизма за расподјелу.
У бањалучком предузећу “ЕТМАX”, једном од пионира када је ријеч о соларној енергији у Српској кажу да у нацрту има доста добрих рјешења.
Сматрају како је постојећи закон из 2013. године у потпуности је омогућио кориштење обновљивих извора енергије на начин да је уредио ту области у свим аспектима, од градње производних постројења до система подстицаја произведене електричне енергије из ОИЕ.
Нови би, према њиховој оцјени све то требао да додатно унаприједи.
“Нови закон ће сасвим сигурно унаприједити област кориштења ОИЕ. У нацрту закона смо видјели да се уводи систем аукција, уводи се и нова категорија купац-произвођач, и друге веома добре измјене и допуне обзиром да је све ово у ЕУ, а генерално и у цијелом свијету, заживјело доста раније”, кажу они.
Сматрају да је закон доста добро урађен,а према њиховим ријечима из нацрта закона се види да је предлагач искористио десетогодишњу примјену закона и искуство стечено у претходном периоду да обухвати све битне сегменте кориштења ОИЕ.
“Лоше стране закона, уколико их буде било, видјеће се кроз примјену самог закона”, закључују у “ЕТМАX”-у.
Кључни подзаконски акти
Економиста и стручњак у области енергетике Дамир Миљевић упозорава да без обзира на добро законско рјешење, не постоје гаранције да ће оно бити функционално.
Он сматра како све зависи од подзаконских аката, које би према његовој оцјени требало буквално преписати из Србије.
“Ако подзаконски акти буду налик онима у Србији онда можемо нешто очекивати. Тамо на примјер грађанин у три корака преко интернета може постати “просумер” (произвођач-конзумент) и на своју кућу поставити панеле. Ако процедуре за инвестицију буду имале по 60 докумената и 30 корака онда је боље да се закон не доноси”, каже Миљевић.
Он очекује и како ће нови модел подстицаја бити правичнији, и да ће од њега корист имати само они који га заслужују. Према његовој оцјени до сада га је добијала само одабрана група људи која се на њима богатила.
Аукције, које су предвиђене новим законом могле би бити дио рјешења.
“Аукције су намјењене за тржишну производњу електричне енергије и предвиђене су за велике произвођаче. То је добро, јер то значи надметање, међутим и ту се мора водити рачуна о моделима аукција који ће бти изабрани јер досадашња искуства са иностраним инвеститорима који улажу у обновљиве изворе енергије у БиХ и Републици Српској су да они плате концесију, а ту зелену енергију онда извозе у иностранству, другим ријечима производња обновљиве енергије у БиХ због постојећег система није у функцији декарбонизације”, каже Миљевић.
Иначе, поједине земље попут Албаније су то ријешиле тако што су обавезале произвођача да њима прода најмање 50 одсто струје, а да остатак продаје на тржишту коме жели.
Неодрживи подстицаји за МХЕ
У Центру за заштиту животне средине имали су чак 66 приједлога на предочени нацрт Закона.
Ипак, како су истакли, најважнији приједлог се односи на укидање свих шема подстицаја за хидроенергетска постројења за који оцјењују да неодржив.
Они се позивају на Декларацију о заштити ријека РС коју је једногласно усвојила Народна скупштина РС.
“Поред тога, савјетујемо да се цјелокупни систем подстицаја обновљивих извора енергије подвргне принципима тржишне привреде, због чега предлажемо потпуно укидање гарантованог откупа по гарантованим откупним цијенама за све изворе, те омогућавање гарантованог откупа по тржишним цијенама”, навели су они у свом приједлогу упућеном Влади Републике Српске и Ресорном министарству.
Подсјећамо, у образложењу новог законског рјешења се наводи како постојећи закон више није у функцији развоја обновљивих извора енергије.
„Систем подстицаја није дао задовољавајуће резултате у погледу повећања учешћа обновљивих извора у укупној финалној потрошњи, а узрокује стално повећање накнада за крајње потрошаче због чега је дошло до промјене законодавства ЕУ и усвајања нове Директиве Европског парламента и Савјета о промовисању употребе енергије из обновљивих извора енергије од 11. децембра 2018. године“, наведено је у образложењу новог закона.
Тренутни Закон о обновљивим изворима енергије и ефикасној когенерацији у примјени је од 2013. године и до сада је мијењан три пута.
