Из просторија Средњошколског центра, на данашњи дан 1975. године, први пут се огласио сигнал Радио „Романије“. Било је то вријеме огромног ентузијазма младих људи који су биљежили свакодневицу градова и села Сарајевско-романијске регије. Посебно значајну улогу Радио „Романија“ одиграо је у ратном времену. У почетку ратних збивања у БиХ био је једини електронски медиј на подручју Сарајевско-романијске регије путем којег је било могуће пласирати веома важне информације о борби српског народа за опстанак и стварање Републике Српске. Најтежи тренутак доживио је 2002. године. Регулаторна агенција за комуникције донијела је одлуку о забрани рада. Пуних шест година Соколац је био у медијском мраку, а онда се на фреквенцији 99,9 МХз Радија РС поново огласио сигнал под именом Радио „Соколац“. Под трећим именом – „Инфо радио“, налази се у саставу Јавног предузећа „Инфо центар“, чији је оснивач општина Соколац.
Као такав дјелује и данас. Свакодневно емитује шест часова властитог програма, а у преосталом времену преноси програм републичког радија. Земаљским сигналом покрива подручје општине Соколац, а путем интернета чује се у свим крајевима свијета. Акценат рада стављен је на локална дешавања, град Источно Сарајево, али се могу чути и информације из земље, региона, па и свијета. Емисије обухватају све сфере живота: информативни програм, културни и образовни, привредни, спортски, омладински, забавни. Подсјетићемо да новинари биљеже информације и у мјесечном листу „Соколачке новине“, за портал „Соколац – срце Романије“, а од недавно их пласирају и путем властитог сајта „Инфо центар Соколац“. У минулом периоду најважнији догађаји садржани су и у видео-прилозима те емитовани путем званичног Ју тјуб канала.
Из „Инфо центра“ поручују да им је на понос када их и данас ословљавају са Радио „Романија“ те што су на својеврстан начин наслиједили велика новинарска имена са овог подручја. Стога, умјесто представљања тренутне кадровске структуре, поменућемо оне који су имали најдужи стаж и дали највећи допринос информисању: Велемир Елез, Грујо Караџић, Добрила Абазовић, Бранимир Ђурковић као и Бранко Гајевић, који је преминуо 2013. године.
