Евалуације првих пројеката из Плана инвестиција за западни Балкан, који би у наредних седам година требало да обезбиједи око 30 милијарди евра за западни Балкан, већ су почеле, први пројекти би могли започети наредне, а можда неколико чак и прије краја ове године.
Према ријечима Ане Хернандез Писонеро, портпаролке у Европској комисији, ове године ће бити алоцирана 1,1 милијарда евра за пројекте у региону, што значи да је укључено додатних 600 милиона евра од укупних девет милијарди из треће компоненте Инструмената претприступне помоћи.
„Вјерујемо да ћемо бити у могућности да до краја године одобримо конкретне пројекте кроз инвестициони оквир за западни Балкан у партнерству с међународним финансијским институцијама“, рекла је она за „Независне“.
Напомене ради, на плану инвестиција почело се радити од 2018. године, када је Европска комисија усвојила Стратегију за западни Балкан, а коначно је заокружена на овогодишњем самиту ЕУ и западног Балкана у Крању, под покровитељством словеначког предсједавања ЕУ. Овим планом инвестиција предвиђено је до девет милијарди евра из Инструмената претприступне помоћи у виду грантова и више од 20 милијарди евра у виду јавно-приватног партнерства.
Како нам је рекао Фарис Кочан с Факултета политичких наука у Љубљани, очекује се да ће евалуације првих десет пројеката кренути током ове и наредне године. Ако се, како каже, првих десет пројеката покаже позитивним, наредни пројекти би могли доћи на ред већ 2024. године.
Према његовим ријечима, први пројекти који ће бити реализовани су ауто-пут Приштина – Ниш, ауто-пут Сарајево – Плоче, брза цеста Сарајево – Подгорица, као и Београд – Подгорица, те повезивање јадранске обале. Што се тиче пројеката из области електричне енергије, БиХ ће бити укључена у интерконекцију с Хрватском, а поред овог пројекта предвиђена је изградња неколико хидроелектрана у региону. БиХ ће, такође, бити укључена у пројекте енергетске ефикасности, изградњу дигиталне инфраструктуре, подршку малим и средњим предузећима и кроз подршку за младе.
Подсјећања ради, Савјет министара БиХ је прошле године послао листу од десет пројеката, а једини пројект с те листе је цеста Фоча – Подгорица.
Јуче су нам из Савјета министара рекли да се за даљу судбину ових пројеката обратимо Делегацији ЕУ, а исто су нам рекли и у Дирекцији за европске интеграције.
Међу осталим пројектима које је предложио Савјет министара су даља изградња ауто-пута 5ц кроз РС, брза цеста Травник – Јајце, као и неколико енергетских пројеката, међу којима је и хидроцентрала Бук Бијела, а чија изградња је запела због негодовања из Сарајева.
Пројекти које је ЕУ одабрала као прве пројекте из новог фонда су одабрани на основу међуграничне компоненте, односно јачања регионалне сарадње. То не значи да остали пројекти неће бити финансирани, с обзиром на то да постоји још неколико програма које ЕУ има у региону, а који ће сви, у наредном периоду, бити повезани овим јединственим планом за западни Балкан.
У Европској комисији засад не говоре о појединачним пројектима, већ подсјећају да ће сви пројекти бити у пет области – транспорт, зелена енергија, дигитализација, јачање конкурентности и подршка малим и средњим предузећима.
Што се тиче БиХ, кажу да су у плану изградња хидроцентрала и деминирање ријеке Саве у пограничном појасу, мада треба напоменути да ови пројекти нису предвиђени првом евалуацијом о којој је говорио Кочан. Пројекат који јесте у евалуацији је ауто-пут од Сарајева ка Плочама. Такође, треба напоменути да је ЕУ већ укључена у финансирање пројеката који су у току, а који се односе на петљу на коридору 5ц Руданка, односно на ауто-путу ка Бањалуци, изградњу мостова на Сави код Градишке и Свилаја и још неколико подсекција ауто-пута, као и у неколико других великих инфраструктурних пројеката. ЕУ је за коридор 5ц већ уложила више од милијарду евра.
