Патријарх српски Иринеј (Гавриловић), 45. по реду поглавар Српске православне цркве, уснуо је вечним сном пре тачно годину дана. После вишенедељене борбе са последицама вируса корона, на исти начин како је и живео – тихо и спокојно – склопио је очи у војној ковид-болници на Карабурми.
Патријарх Иринеј на челу СПЦ је провео пуну деценију, а запамћен је као личност изузетног поштовања у хришћанском свету, дискретни реформатор Цркве, али и истински заговорник очувања Косова и Метохије у саставу Србије.
У част покојног првојерарха у Храму Светог Саве на Врачару данас у 9 часова биће служена Света архијерејска литургија, после чега ће на Иринејевом гробу у крипти светосавске светиње бити одржан годишњи парастос. Божију службу и помен предводиће патријарх Порфирије.
На годишњицу упокојења свештенство и верници Српске цркве присетиће се мудрог старца који је пленио смирењем у својим јавним наступима, али и бескомпромисним ставом када је реч о духовном јединству српског народа.
„Његова мекоћа била је његова снага, а уздржаност била је његова мудрост“, речено је о патријарху Иринеју.
Као и: „Мирна рука патријарха Иринеја без реторике и помпе чврсто је држала кормило наше цркве гледајући да никада не заборави ни српску државу, нити да се икада одрекне српског народа и нашег светог КиМ.“
Иринеј Гавриловић запамћен је као помиритељ не увек сложних великих православних патријаршија, али и човек који је најавио нову еру у односима са Ватиканом и римским папом. Уз то, био је снажан поборник српског јединства и заштите националног бића у свим државама у којима живи наш народ.
Иринеј је рођен као Мирослав Гавриловић 1930. у селу Видова код Чачка. Завршио је чачанску гимназију, богословију у Призрену, а школовао се и у Београду и Атини. Монах је постао 1959. године у манастиру Раковица, а владика 1974, када је изабран за епископа моравичког. Пуних 35 година био је епископ нишки, да би 2010, по смрти патријарха Павла, био изабран за поглавара СПЦ.
