Српска аутономна област Романија формирана је 9. новембра 1991. године.
Реорганизацијом Српских аутономних области 21. новембра спаја се са Српском аутономном области Бирач и тада настаје Српска аутонoмна област Романија-Бирач, која 9. јануара 1992. године улази у састав Српске Републике Босне и Херцеговине.
Географски региони на којима се пружала САО Романија-Бирач су планине Романија, Јахорина, Требевић и Сјемећ, те Гласиначко и Сарајевско поље и регион Бирач.
Општине САО Романије и Бирча: Пале, Соколац, Шековићи, Власеница, Милићи, Олово, Хан Пијесак, Рогатица, Зворник, Братунац, Сребреница и дијелови сарајевских општина које су након Дејтона припале Федерацији БиХ.
Република Српска је током оснивања и досадашњег постојања имала четири карактеристичне фазе:
1. Оснивање Српских аутономних области и регија као интегралних дијелова Југославије (до краја 1991. године),
2. Формирање посебног српског државног ентитета који обједињава српске аутономне области и који је федерална јединица у Југославији (јануар−август 1992. године),
3. Дефинисање Републике Српске као независне државе изван БиХ и Југославије (1992−1995 година) и
4. Република Српска као ентитет унутар Босне и Херцеговине (након Дејтонског споразума).
Закључивањем Дејтонског споразума Република Српска је призната као интегрални дио Босне и Херцеговине, као један од два државна ентитета.
Кључни субјект формирања Републике Српске, као српског државног ентитета на простору Босне и Херцеговине, била је Српска демократска странка Босне и Херцеговине. Ова политичка партија је постала легитимни државотворни субјект српског народа у БиХ, јер је на изборима 1990. године добила више од двије трећине бирача из српске етничке нације. Српски државни ентитет у Босни и Херцеговини је креација Српске демократске странке у сложеним околностима дисолуције Југославије и призната је од великих сила као интегрални дио Босне и Херцеговине.
С обзиром да је ова политичка странка настала као оригинерна организација Срба на подручју Хрватске и Босне и Херцеговине, она није била политички везана за страначке централе у Београду. Због самосталне политичке позиције, независне од званичног Београда, Српска демократска странка је имала могућност да самостално креира политичка рјешења за српски народ у БиХ, без сагласности званичног Београда. – Ријечи су професора Радомира Нешковића са Факултета политичких наука у Бањој Луци ( из књиге „Недовршена држава – политички систем Босне и Херцеговине“)
