Православна црква данас обележава дан Светог великомученика Димитрија Солунског, јунака палог за истину и Свету веру Христову.
Међу свим православним народима, овај дан се посебно обележава јер слави јуначку жртву за васкрслог и живог Бога, а у Србији овај дан има посебну тежину јер подсећа на јуначку прошлост нашег народа.
Митров данак – хајдучки растанак!
Овај дан је познат и према томе што су се хајдуци тада растајали да би код јатака презимили зиму и поново се састали о Ђурђеву дану следеће године. Тако је и настала крилатица: Митровданак – хајдучки растанак и Ђурђевданак – хајдучки састанак.
Ако 8. новембра којим случајем пада снег, каже се да је Свети Димитрије дошао на белом коњу, а верује се да ће се снежни прекривач задржати све до априла. Ако је облачно чека нас топла зима, а ако је пак ведро, према народном веровању, зима пред нама је оштра. У Србији постоји и веровање да на Митровдан не треба грдити малу децу, колико год да су погрешила или безобразна, јер ће наводно онда целе године бити несташна.
Сељаци у Шумадији на Митровдан одавнина у сваки угао собе стављају облутак (камен) да их брани од мишева. Жене на овај дан не дирају вретено, чешљеве и маказе.
Ношење свог крста
Основни смисао слављења светитеља није исто што и идолопоклонство, које је посебно присутно у савременој „Селебрити“ култури. Суштина сећања на људе какав је био Свети Димитрије јесте праћење њиховог примера као доброг пута према премудрости Господњој. Светитељ кога славимо сутра дао нам је пример ношења свог крста, односно пример трпљења које је неопходан услов за стицање смирења, без кога нема спасења!
