Није Соколац од јуче. У Гласиначком пољу откривени су бројни трагови који свједоче да је ово подручје било насељено још од неолита и бронзаног доба. А некропола стећака, која је под заштитом УНЕСЦО, доказ је да је и у средњем вијеку овдје било живота.
Али, све ово благо је скривено од очију јавности, а многи артефкати из давних времена и данас су тајна чак и за стручњаке.
Неке од соколачких знаменитости датирају из новијег времена, али то не умањује њихову вриједност. Сокочани су нарочито поносни на бројне сакралне објекте.
Романијска Лазарица
Храм Светог пророка Илије, познат и као Романијска Лазарица, па Црква светих равноапостола цара Константина и царице Јелене у Кнежини, која је 1989. добила статус манастира, и у њеном комшилуку Султан Селимова џамија… Свака од ових древних богомоља, разараних у ратовима, па опет подизаних, има своју причу.
Православни манастир у Кнежини, који датира из 14. вијека, и Султан Селимова џамија из 16. вијека већ су стољећима – прве комшије.
Обје богомоље имају дугу и бурну историју и разаране су неколико пута, да би се, увијек изнова дизале из пепела.
Манастир у Кнежини један је од најстаријих православних храмова у овом крају. Изградио га је, према предању, Андријаш, брат Краљевића Марка. Османлије су уништиле ову светињу, али је на њеним темељима црква поново изграђена 1926. Други свјетски рат донио је нова пустошења. Светиња је обновљена 1963. године.
И џамија Селимија је била на удару неколико пута. Изграђена је у доба султана Селима Другог, у 16. вијеку, а обновљена 1906. године.
Разорена је у рату деведесетих, па опет обновљена 2011. Од 1951. године ова џамија је споменик под заштитом државе.
Разарања
А сва та разарања и обнове сакралних објеката већ вијековима нијемо “посматрају” стећци. Камени спавачи, како их је назвао чувени Мак Диздар, у Гласиначком пољу данас су запуштени и зарасли у траву, а има их на стотине.
Неклопола стећака у Лубурића пољу уврштена је 2016. у свјетску баштину по заштитом УНЕСЦО. Овдје се на двије локације налазе 134 стећка. А има их и на локалитету Црквина у Бјелосављевићима, као и на другим, још неистраженим локалитетима!
Александар Јашаревић, млади доктор археологије, који је са старијим археолозима истраживао ово подручје, каже да је на овом подручју концентрација трагова живота из различитих историјских периода напросто импресивна.
Такорећи на сваком кораку крије се по једно потенцијално археолошко налазиште.
– У пећини Под липом откривени су цртежи из доба палеолита. Имамо и неколико градина, праисторијских утврђења, у којима су нађени бројни докази да је овај сточарски крај био густо насељен још прије антике. А и објекти из османског доба свједоче да су вијекови пролазили, а живот у овом планинском крају опстајао – каже Јашаревић за Српскаинфо.
Ископавања
Бројни локалитети још нису истражени, а Соколац тек треба да изнесе на свјетло дана своје богато насљеђе, поручује наченик општине Милован Бјелица.
– Сваке године ангажујмо археологе да раде на одређеним локалтетима. Било је овдје истраживања у ранијим периодима, све до осамдесетих година прошлог вијека, али је то касније замрло – каже Бјелица.
Радови су посљедњих година поново интензивирани. Недавно је, тако, тим археолога под водством Благоја Говедарице, професора на Универзитету у Берлину, завршио ископавања на градини на Кадића брду.
– Градина је је била насељена више од 3.000 година и то је чини јединственом, па остају питања каква је била организација унутар тог утврђења, гдје су људи држали стоку и гдје су имали воду – рекао је Говедарица, додајући да ће истраживачи, на основу ископина, покушати одгонетнути одговоре на ова питања.
Гласиначка колица “заробљена” у Бечу
У досадашњим истраживањима у Гласиначком пољу, надомак Сокоца, откривене су древне гробнице, накит и други предмети, који свједоче о дугој и богатој историји овог краја. Најзначајнији до сада пронађени артефакт су чувена Гласиначка колица, обредна посуда која из 6. вијека прије наше ере.
Гласиначка колица израђена су од бронзе и украшена чудноватим птицама, какве у природи не постоје. Вјероватно су служила као кадионица. Ова малена бронзана „справица“, дуга свега 19 центиметара и тешка тек нешто више од килограма, прави је драгуљ. Вјероватно се још много оваквих „ситница“ крије у пећинама и градинама соколачког краја.
Гласиначка колица су откривена 1880. године, у доба Аустроугарске, на локалитету Бјелосављевићи, приликом градње пута Сарајево – Рогатица – Вишеград. Аустроугарске власти су колица однијеле у Беч и она се и данас налазе у Природњачко-историјском музеју у аустријској престоници.
Начелник општине Милован Бјелица каже да ће локлана заједница тражити да се овај вриједни предмет, као и други артефакти нађени на овом подручју, врате у Соколац.
– Планирамо оснивање музеја и тражићемо да нам те предмете врате, јер је то наша културно-историјска баштина. Ако нам их не врате, тражићемо бар прве реплике ових артефаката – каже Бјелица.
